Ne treba zabraniti izvoz brašna - imamo ga i previše! Uvesti kvote na izvoz žitarica

Izvoznici pšenice i brašna iz Srbije i stručnjaci različito ocenjuju najavljenu zabranu izvoza pšenice, brašna, kukuruza i ulja zbog rata u Ukrajini i potrebe da se za domaće tržište obezbedi dovoljna količina tih proizvoda, piše Beta. Poslovno Udruženje mlinske, pekarske i testeničarske industrije Srbije "Žitounija" uputilo je zahtev Ministarstvu poljoprivrede i Privrednoj komori Srbije u kome traže da se brašno izuzme iz zabrane izvoza.

"Izvoz brašna nikako ne bi trebalo zabraniti, imamo ga, ne znamo šta ćemo sa njim. Tražimo da se takva odluka ne donosi, a ako je doneta da se odmah ukine", rekao je predsednik tog udruženja Zdravko Šajatović.

Apsurd tržišta

Dodao je da treba prekontrolisati zalihe pšenice i ako se oceni da su nedovoljne zabraniti izvoz, ali razmotriti uvođenje kvota jer za četiri meseca počinje žetva. Šajatović je rekao da su razlozi za enormne zalihe brašna višestruki, u poslednjih 13 godina potrošnja pada jer se smanjuje broj stanovnika i nekoliko godina pada izvoz.

Za poljoprivrednike 179 dinara dizel, nema više izvoza ulja, brašna i glavnih žitarica

"Kada se država umešala u regulaciju tržišta i ograničila cene brašna tipa 400 i 500 na nivou iz novembra prošle godine, dogodio se apsurd da u trgovinskim lancima nema malih pakovanja brašna od po kilogram jer su njegove cene ograničene, a nisu ograničene cene tog brašna u pakovanjima od 25 kilograma, pa su pekari pokupili sve količine malih pakovanja."

Dodao je da se bez problema može izvesti 100.000 tona brašna, a da se ne ugrozi domaće snabdevanje. Istakao je da je od jula prošle godine do danas izvezeno svega 84.000 tona brašna, a da je u ekonomskoj 2016./2017. godini ostvaren rekordan izvoz od 252.000 tona.

Prodajom žitarica nadomestiti cenu goriva

Upravo je Privredna komora Srbije predložila Vladi Srbije uvođenje kvota na izvoz pojedinih žitarica, ali ne i potpuno ograničavanje njihovog izvoza, kako bi se ostavila mogućnost poljoprivrednicima da zbog povećanih berzanskih cena žitarica, prodajom istih ostvare zaradu i na taj način nadomeste rastuće troškove cena goriva, izjavio je predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež.

Kako dalje istražuje Beta, ukoliko bi se uvela potpuna obustava izvoza PKS, na osnovu informacija koje dobija od proizvođača, smatra da bi meru potpune zabrane vremenski bilo važno ograničiti na sedam do 10 dana. Isti zahtev je, kako je navedeno, urađen i za proizvođače ulja, sa obrazloženjem da je svetsko tržište sirovog i rafinisanog ulјa od suncokreta usled ukrajinske krize potpuno destabilizovano porastom tražnje i cena.

Cena sirovog ulјa je porasla sa 1.200 evra po toni na 2.000 evra po toni, a s obzirom na to da Srbija tradicionalno izvozi sirovo i jestivo ulјe, postoji značajan pritisak evropskih trgovaca za kupovinom ulјa, bilo sirovog ili ulјa u boci, po ceni i do tri puta višoj nego sto je na domaćem tržištu.

Transport je poskupeo i druže traje

Dodaje i da Srbija danas u poređenju sa poslednjim cenama gasa na berzama, plaća 13 puta manju cenu u odnosu na tržišnu cenu, zahvaljujući pravovremenoj intervenciji države.

Rat u Ukrajini smanjiće izvoz naših jabuka, trpeće i rasadničari?

"Transport je poskupeo 30-40 odsto i duže traje. Zaobilazna ruta ka Ruskoj Federaciji, umesto 13 dana koliko je trajao transport pre krize, sada traje 26 dana i dosta je otežan. Ukoliko kamion ide za Rusiju, za sada taj protok robe ide normalno. Međutim, u povratku sve češće u zemljama EU robu u tranzitu iz Rusije ne žele i praktično se vraća prazan kamion jer je roba pod sankcijama i to utiče na cenu. Platni promet funkcioniše ali je usporeniji", objasnio je Čadež.

Privredna komora Srbije, kaže, svakodnevno prati kretanja na domaćem i međunarodnim tržištima, od cena energenata, platnog prometa do stanja zaliha građevinskog materijala, sirovina, i za robu privrednika koji su ugroženi situacijom u Ukrajini, traži alternativna treća tržišta.