Oznaka "bez glutena" na mesu: Da li je potrebna ili zbunjuje potrošače?

Celijakija ili glutenska enteropatija hronična je bolest tankog creva koju karakteriše trajna intolerancija (nepodnošenje) proteina glutena koji se nalazi u pšeničnom, raženom ili ječmenom zrnu dok su oko zobi još podeljena mišljenja.

On kod osoba koje pate od navedene bolesti dovodi do autoimune reakcije koja ima za posledicu oštećenje sluzokože tankog creva, pa se njegovim uklanjanjem iz ishrane postiže smanjenje ili izostajanje simptoma.

Oznake na proizvodima odlične su za informisanje kupaca, ali postavlja se pitanje, ako znamo da gluten sadrže uglavnom samo žitarice čemu natpis bez glutena na npr. mesu? Da li je potreban ili samo zbunjuje potrošače istražio je portal foodfacts.news.

Specijalista nutricionizma Angelina Paić mišljenja je da imaju svrhu da na neki način zavaraju potrošače da su zbog tih oznaka "zdraviji", bolji od drugih.

“To je isključivo marketinška manipulacija“, kaže.

Takve oznake zbunjuju potrošače

Veruje da veliki procenat kupaca ne zna šta je gluten i gde se nalazi i da se na taj način potrošači dovode u zabludu da je meso koje ima takvu oznaku zdravije iako znamo da ono ne bi smelo da sadrži gluten u svom sastavu. 

“Stavljanje takvih deklaracija obično prati neke trendove dijetalne kulture: dijeta bez glutena, bez laktoze, bez šećera, bez holesterola“, ističe ona, dodajući da oni većinom nisu naučno utemeljeni jer ishrana ne bi trebala biti trend.

Ipak, velika je količina proizvoda na tržištu, dodaje, pa je cilj proizvođača da istaknu i privuku kupce. Ponekad je to cilj koji ne bira sredstva i traže se rupe u zakonu i pravilnicima.

“Lično smatram da je to pogrešan marketing i sa stručnog gledišta ne slažem se s takvim deklaracijama“, poručuje Paićeva komentarišući da deklaracije treba da informišu kupca, a ne da ga zbunjuju.

Hrana sa tzv. dodatnom komponentom više privlači kupce

Sa osječkog Prehrambeno - tehnološkog fakulteta, prof. dr Ines Banjari kaže da je to samo jedan od apsurdnih primera koje sve češće čujemo u medijskom prostoru.

“Razlog tome je što je sve veći broj potrošača osvešten kakvu hranu jede odnosno traže onu koja u sebi ima tzv. dodatnu komponentu, bilo da se radi o zdravijoj verziji poput proizvoda sa smanjenim procentom soli, veganskoj opciji ili ekološki proizvedenim namirnicama“, objašnjava.

Dodaje da oznaku "bez glutena" ima smisla stavljati samo na proizvode koji u sebi sadrže izvore glutena, odnosno žitarice.

“Ako kupujete sušenu šunku, kulen ili šunku u omotu ti proizvodi u svom sastavu nemaju žitarice, pa je samim time oznaka da je bez glutena na mesnom proizvodu apsolutno nepotrebna“, pojašnjava, dodajući da isto važi i za oznaku bez laktoze.

Takođe je, napominje, važno istaći da soja, koja se dodaje u neke mesne proizvode ne sadrži gluten i ni u tom slučaju takva oznaka nije opravdana.

Prema njenim rečima, proizvođači ne plasiraju lažnu izjavu, ali se koriste navedenim označavanjem kako bi privukli kupce kojima su navedeni aspekti važni kod odabira hrane.

Nema više obmanjivanja potrošača sa oznakama "eko", "prirodno", "biorazgradivo

“S druge strane, osim oznake 'bez glutena' na mesu, imali smo i drugi paradoks, a to je da su na tržištu bili proizvodi sa smanjenom količinom šećera, tzv. proizvodi nižeg glikemijskog indeksa“, otkriva ova profesorica koja ističe da iste potrošači nisu doživeli kao zdraviju verziju proizvoda i vrlo su brzo povučeni s tržišta.

Kako navodi, danas proizvođači hrane na tržište plasiraju proizvode sa smanjenim procentom šećera, ali iste ne reklamiraju kao proizvode nižeg glikemijskog indeksa već kao one sa smanjenom količinom šećera.

“Neki od najboljih primera su sokovi pojedinih najvećih domaćih proizvođača“, zaključuje naša sagovornica.