Sve češće zatičemo na portalima na internetu da ljudi prodaju rakiju totalno "na crno". Takođe, bez akciza, bez papira, bez ičega što potvrđuje kvalitet i sigurnost, zakonski zastupnik Saveza proizvođača rakije Srbije Goran Radosavljević.
Osim za promociju, internet sve više postaje mesto i za promet poljoprivrednih proizvoda. Put do potrošača je, na taj način, jednostavnije pronaći, a mnogi proizvođači to koriste i za prodaju van legalnih tokova - oglašavanjem i direktnom prodajom, bez plaćanja poreza i registrovanja.
Takva nelojalna konkurencija ugrožava one koji do kupaca dolaze u skladu sa zakonom, a ujedno se i na tržište plasiraju neprovereni proizvodi.
Jedan od veoma čestih oglasa na portalima je domaća srpska rakija. Iako mnogi rakijaši smatraju da je dovoljno imati registrovano poljoprivedno gazdinstvo, time, ipak, ne ispunjavaju uslove za plasiranje ovog pića.
U Savezu proizvođača rakije Srbije primećuju da je takvih oglasa i načina prodaje sve više, te da se tome mora "stati na put". Navode da je oko 70 odsto proizvođača koji upravo tako dolaze do kupaca, a da svega 30 odsto poštuje zakon i propise.
"Gazdinstvo može napraviti odličnu rakiju, ali je prodaje u balonima, ne plaća porez, cena može biti oko 500-600 dinara po litri, dok neko ko plaća porez mnogo više uloži i mora više da naplati", ukazuje zakonski zastupnik Saveza proizvođača rakije Srbije Goran Radosavljević.
Time se kupci pre odlučuju za onu jeftiniju, te oni koji rade legalno ne mogu da se istaknu na tržištu.
"Sve češće zatičemo na portalima na internetu da ljudi prodaju rakiju totalno 'na crno'. Šalju brzom poštom, u balonima, a ne sme se držati u plastičnim posudama. Takođe, bez akciza, bez papira, bez ičega što potvrđuje kvalitet i sigurnost."
A, navodi, prodavati može samo registrovana destilerija. Sve što je potrebno za plasiranje u, na primer, prodavnici, potrebno je i za internet prodaju, objašnjava naš sagovornik.
"Nalepljene akcize, urađene sve potrebne analize koje potvrđuju bezbednost proizvoda. Portali, kako medijski, tako i drugi, moraju proveriti da li je proizvođač registrovao destileriju i da li poseduje sve navedeno pre nego što dozvole takvo oglašavanje", dodaje naš sagovornik.
Cilj je, osim suzbijanja crnog tržišta, dostići visok kvalitet i podići brend srpske rakije na najviši nivo.
"Dakle, bitno je da istaknemo njene prednosti, uporedimo je sa drugim svetskim pićima. Imamo odličan proizvod izuzetnog kvaliteta, cene nas i poštuju u svetu zbog toga i to treba održati."
Među onima koji se bore sa nelojalnom konkurencijom je i destilerija "Hubert 1924" iz Banatskog Velikog Sela koja na oko 15 hektara proizvodi voće, deo otkupljuje, i oko 30 do 40 hiljada litara rakije ispeče na godišnjem nivou.
"Prodajemo putem sajta, imamo svoju onlajn prodaju. Morali smo da dobijemo rešenje iz resornog ministarstva i dozvolu za stavljanje u promet alkoholnog pića i da se pre toga registrujemo i u registru proizvođača. Tek onda mogli smo da se pojavimo na tržištu", objašnjava vlasnik destilerije Miroslav Knežević.
Destilerija Trifun: Kvalitet rakije ne može da se dobije za male pare
Ukazuje da oni koji to ne poštuju, već plasiraju samo kroz oglase, krše više propisa, a najvažnije je to što stavljaju u promet nešto što nije prošlo analizu.
"Destilacijom može doći do različitih trovanja. Mogu prodavati i oni koji su registrovani samo kao gazdinstvo, ali ne direktno potrošačima, već destilerijama koje proveravaju kvalitet, rade analizu, mogu da prerade. Onda ona plasira proizvod i odgovornost je na njoj."
Napominje da se milioni litara proizvedu i prodaju "na crno", te da se time ugrožava rakija kao srpski brend.
"Mi želimo da je promovišemo kao dobar brend. Dešava se da stranci probaju neku koja nije proverena, razočaraju se, a takva loša reklama nam nije potrebna. Hoćemo da imamo proizvod koji može da parira najpoznatijim svetskim pićima", zaključuje Knežević.
Tagovi
Autorka
