Rakija: Širimo se na strana tržišta, ali šta je problem na domaćem?

Proizvodnja rakije raste, zarada od izvoza sve je veća, a nagrade sa kojima se naši proizvođači vraćaju sa međunarodnih sajmova, najbolja su potvrda kvaliteta srpske "ljute kapljice". Ovo je u najkraćem slika domaće proizvodnje i prodaje ovog pića kojoj treba dodati i još uvek jako sivo tržište.

Neregistrovani prave problem registrovanim proizvođačima

Pomaci u ovoj oblasti vezuju se za 2016. godinu kada je pojednostavljena procedura registra proizvođača jakih alkoholnih pića, što je omogućilo i omogućava velikom broju malih proizvođača da legalizuju svoju proizvodnju i na tržište slobodno plasiraju svoje rakije. Prema podacima Ministarstva poljoprivrede u Registru proizvođača jakih alkoholnih pića trenutno je aktivno oko 930 proizvođača.

Prometom rakije "na crno" na internet portalima krši se zakon i ugrožava brend

"Mnogobrojna domaćinstva bave se proizvodnjom svoje rakije, ali je najvažnije da oni koji je stavljaju u promet budu u jednom registru da bi mogli biti predmet praćenja, odnosno kontrole, kako bismo obezbedili da taj proizvod koji dolazi do proizvođača bude ispravan. Nažalost, još imamo mnogo onih koji je nelegalno prodaju i izmiču toj kontroli.

Oni prave veliki problem registrovanim proizvođačima prodajući svoju rakiju preko interneta, na pijacama ili je plasiraju u objektima za organizaciju proslava", rekao je sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije Aleksandar Bogunović i dodao da ovakva nelegalna prodaja je, pre svega, opasna za potrošače.

Što bolje se pozicionirati na tržištu

Prema zvaničnim podacima, prošle godine proizvedeno je oko 26,1 milion litara. Ali, ako se pridodaju individualni proizvođači, odnosno količne rakije koju proizvedu građani za sopstvene potrebe, procena je da ukupna proizvodnja u Srbiji godišnje iznosi oko 50 miliona litara.

"Ono što ohrabruje je rast izvoza, pa je tako za devet meseci ove godine, izvoz rakija od voća povećan za oko 30 odsto u odnosu na isti period prošle godine i dostigao je vrednost od preko 10 miliona evra, dok je izvoz u 2021. godinu u odnosu na prethodnu bio veći za 46 procenata", kaže Bogunović dodajući da se najviše izvozi u Nemačku, Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, ali da ovo piće stiže i do tržišta SAD, Australije, delova Azije, Kine, Rusije, a nedavno je, kako kaže, otvoreno i tržište Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Rakija postaje piće džetseta - vraćamo se na velika vrata?

"Trudimo se da naš proizvod plasiramo na što veći broj stranih tržišta, a ubeđeni smo da onaj ko jednom proba srpsku rakiju, ponovo će da je kupi i doprinosi njenom daljem pozicioniranju na tom i drugim tržištima."

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, proizvodnja šljive ove godine biće veća za 15 odsto u odnosu na prošlu godinu, što će pozitivno uticati na dalji rast proizvodnje i izvoza ovog jakog pića od voća, jer se oko 70 odsto šljive preradi u rakiju. Sagovornik Agrokluba, međutim, ističe da se kod nas u značajnim količinama proizvodi rakija i od drugog voća i da možemo očekivati da i takva, pored šljivovice, u narednim godinama ima sve otvoreniji pristup i jači prodor na strana tržišta.

Prema Bogunovićevim rečima, Privredna komora Srbije daje značajnu podršku i pomoć u proizovodnji i plasmanu rakije, i njenoj promociji, dok je država i ove godine opredelila podsticajna sredstva za izgradnju objekata i nabavku opreme, uređaja i mašina za proizvođače jakih alkoholnih pića.