Složite na tanjir kiseli kupus, sir, suvo meso, slaninicu, pihtije i može da krene jutarnja degustacija rakije. Kombinacija nije loša, ali iz Šumadije stižu novi trendovi. Cilj je jednostavan i opravdan - da šumadijski destilati postanu izvozni adut.
U Kragujevcu po prvi put u Srbiji predstavljeno je uparivanje rakije i hrane. Na ovakve degustacije navikli smo kada je u pitanju vino, ali poznato je da Šumadija obiluje i kvalitetnim rakijama koje pretenduju da postanu brend za zaštićenim geografskim poreklom i da postanu poznate širom sveta.
Enolog Nikola Biorčević se prvi usudio da napravi šest kombinacija rakije i hrane i to je za njega, priznaje, bio izazov. Predstavio ih je u srcu Šumadije zajedno sa poznatim proizvođačem destilata. Ali pre degustacije objašnjenje kako se uparuje hrana sa rakijom.
"Rakija se prvo proba, izdahnite vazduh kroz nos, bez otvaranja usta. Merite u sekundama koliko dugo osećate aromu destilata na nepcima. Zatim probate hranu. Ako ukus hrane traje kraće ili duže od arome destilata, onda smo promašili kombinaciju. Naime, uklapaju se hrana i rakija koje identično vreme osećate na nepcima. Drugi uslov je da sklopite takozvani aromatski kompleks," objašnjava poznati enolog Nikola Biorčević.
Njegova misija je da se ljudi ne drže čvrsto ideje da rakija najbolje ide uz tradicionalne namirnice, već da se u rakiji može uživati i sa kombinacijama na koje teško pristajemo.
Piće dobrodošlice je svakako travarica-rakija na bazi šljive sa 16 trava. "Ona se luži kao aperitiv, bez hrane, tvrdi Biorčević. A potom sledi viljemovka sa mocarela sirom i suvim kruškama. Ovaj sir je blagog neutralnog ukusa, pa sa kruškom od koje se viljemovka i pravi daje poseban doživljaj. Taman toliki za sledeću kombinaciju.
Tost sa sirnim namazom blagog ukusa i suvom kajsijom služi se uz kajsijevaču. Ovo je kombinacija koju treba probati i pokušati kod kuće. Taman dok ne stigne dunjevača. Ona je poslužena sa gauda sirom i pravi harmoniju u ustima. Dunja ima nizak sadržaj kiseline, kaže enolog, pa ovaj polumasni sir umanjuje peckanje u ustima.
Šljivovicu staru pet godina Biorčević je spojio sa neutralnim grisinima, pršutom i pokojom maslinom. A ona od 10 godina poslužena je uz zapečenu suvu šljivu rolovanu pršutom. Pomorandže za koju su degustatori mislili da je samo dekoracija na tanjiru, dale su novi doživljaj.
Iako je neuobičajeno da se uz slatkiš služi rakija, Biorčević se osmelio i sa medovačom predložio krem tortu od vanile, veoma blagog ukusa i slatkoće.
"Ovo su prve kombinacije, još ćemo isprobavati hranu koja se slaže sa različitim vrstama rakije. Ako se od ovih šest kombinacija bar polovina svidi ljudima, i to je uspeh," dodaje Biorčević.
Ovu promociju podržala je Regionalna privredna komora Kragujevac i vlasnik destilerije "Zavet" iz Čumića, Goran Mijailović. Njegova porodica se od 1831. godine bavi proizvodnjom rakije i kaže da je već vreme da se svet upozna sa onim što dolazi iz Šumadije.
"Budućim kupcima iz inostranstva ne možete ponuditi flašu pića i samo tvrditi da je rakija dobra. Morate im predstaviti sve mogućnosti pića koje dolazi iz naših krajeva, širu priču. To je jedan deo naše ideje kako da trasiramo „Šumadijski put rakije“. Na pragu smo da udruženi dobijemo zaštitu geografskog porekla, kako bi naši proizvodi postali brend koji će prelaziti granice naše zemlje. To je cilj slaganja rakije i hane, koji do sada nije napravljen i predstavljen nigde u regionu", kaže Goran Mijailović.
Sa Mijailovićem se slaže i Predrag Lučić iz Regionalne privredne komore. On tvrdi da su ovakvi iskoraci uparivanja hrane sa probranim rakijama način brendiranja regije. Zato bi potencijalni kritičari trebalo da imaju malo razumevanja. Jer nije u pitanju samo obična novotarija i moda, već pravljenje novog proizvoda koji bi Šumadiji mogao da donese korist.
Tagovi
Autorka