Šljivovica sa imanja Danijele Stamenković: "Vranjanci su navikli na jaku rakiju"

Na poljoprivrednom gazdinstvu porodice Danijele Stamenković iz sela Tibužde kod Vranja oduvek se pekla dobra rakija od šljive džanarike, ali i drugog raznovrsnog voća koje su proizvodili u svojim voćnjacima. To iskustvo je za njih bilo od ogromnog značaja kada su odlučili da povećaju zasade. Na dva hektara, od obradivih sedam, zasadili su šljive stenlej, čačanku rodnu, čačanku lepoticu i nešto malo čačanke rane, a Danijela nam priča kako na njihovom imanju izgleda proizvodnja rakije.

Pre svega, kaže nam da su se za sortu stenlej odlučili su zbog toga što je poznata po rodnosti i idealna za preradu, čačansku rodnu zasadili su zbog njenih izuzetnih svojstava za preradu u rakiju. Čačansku lepoticu i čačansku ranu koriste kao konzumnu i prodaju vlasnicima piljara zato što sazrevaju i mesec dana pre stenleja i čačanke rodne. Uz njih, na 2.000 metara kvadratnih podigli su i zasad sa sortama krušaka i jabuka koje odlično uspevaju na ovdašnjem području.

U selu Donje Žapsko imaju i mladi zasad trešanja od 120 stabala ranih i kasnih sorti - burlat i sanberst, od kojih tek očekuju značajne prinose.

Savremen način uzgoja

Primenjujući savremeni način uzgoja oformili su zdrav zasad voća. To su postigli i uz primenu savremene mehanizacije poput freze "pipalice", mulčera, atomizera koje koriste za obradu zemljišta od stabla do stabla, usitnjavanje biljnih ostataka, prehranu i zaštitu voća preko lista.

Od šljiva, u zavisnosti od godine do godine dobijaju oko dvadesetak tona kvalitetnog ploda. Jedan deo prodaju hanskom "Nektaru" i individualnim prerađivačima za pravljenje džema i slatkog, a deo prerade u rakiju. Za ovaj posao zadužen je njen svekar Stojan koji je peče na tradicionalan način.

I dok on obavlja ovaj posao, mlađi članovi su se pobrinuli za nabavku kvalitetnih sudova u kojima će da odleži ispečena rakija. Za to su birali isključivo burad napravljenu od hrasta kitnjaka koji je poznat po tome što otpuštanjem aromatičnih supstanci posebnim ukusom obogaćuje sadržaj koji se odlaže u ovakvim burićima.

"Koliki rod ćemo da pretvorimo u rakiju zavisi od prodajne cene šljive. Nemamo hladnjaču, pa smo prinuđeni da pečemo rakiju i tako ovu proizvodnju činimo isplativijom", kaže Danijela.

I mastika i kominjak

Ona ističe da se na njihovom gazdinstvu nekada pekla mnogo jaka rakija, čija jačina je iznosila čak 60 stepeni. Takva se u ono vreme mnogo "begdenisala", pa je bila na ceni kod ljubitelja ovog napitka. Danas je ne peku jer se ona više ne traži na ovdašnjem tržištu.

"Sada je na ceni rakija koja ima lep miris i jačinu do 45 stepeni. Iako je i to mnogo, Vranjancima naviknutim na jaku rakiju, kao takva, nimalo ne smeta."

"Šljivovica. Samo me ta gospođa interesuje" - kako smo složno ispekli rakiju

U njihovim buradima se nađe i lozovača s obzirom da poseduju i omanji zasad grožđa. Kako za njom nema velike potražnje porodica Stamenković je odlučila da od nje počne da pravi mastiku koju zajedno sa rakijom prodaje svojim prijateljima. Nažalost, ove godine neće imati mnogo posla oko pečenja, jer je njihove voćnjake pre vremena "obrao" mraz u aprilu. Nešto malo voća ubrali su u šljiviku koji se nalazi u blizini njihove kuće u Tibuždu.

"Ubrali smo oko tonu i po šljive koju smo plasirali našim standardnim kupcima, tako da je za pravljenje rakije vrlo malo ostalo", kaže naša sagovornica, ističući da su ove godine imali odličan rod grožđa od koga su za svoje potrebe napravili domaće vino kominjak.

Iako sezona koja za nama nije pogodovala rodu voća, ova porodica je spremna za ulaganje u novu proizvodnu godinu. Razmišljaju i o registrovanju destilerije i nadaju se da će ovaj plan ostvariti u bliskoj budućnosti.