• Stari vinograd
  • 26.06.2021. 16:00
  • Pčinjski okrug, Gornji Neradovac, Vranje

Od stogodišnjeg vinograda - "kominjak" na tradicionalan način

Kada je ovaj vinograd Slavoljub Ljubić iz Gornjeg Neraovca kod Vranja nasledio od oca mnogi su pomislili da će ga napustiti ili prodati nekome koje spreman da izdvoji dobru cenu za ovu starinu. Danas, pravi vino od njegovih plodova.

Foto: Gordana Nastić
  • 1.554
  • 226
  • 0

Visoko na brdu iznad sela, na kosini odakle puca pogled na grad Vranje, više od jednog veka "bitiše" vinograd Gornjeneradovčanina Slavoljuba Ljubića. Uprkos dubokoj starosti on je i ove godine poneo rod kako se samo poželeti može. I list mu se zeleni kao u kakvom mladom vinogradu, što je još jedan dokaz da taj rod može da održi do berbe ukoliko ne bude neke iznenadne bolesti ili nevremena.

Njegovim zametnutim grozdovima i danas se dive žitelji ovog sela kad god poslom prođu pored njega, konstatujući po ko zna koji put da da su stare vinske sorte grožđa i danas bez premca i to u uslovima kada se klima mnogo promenila. U takvim prilikama oni obavezno povedu razgovor o vinogradima koje su nekada u ovom selu svi domaćini uzgajali sa posebnom ljubavlju. Sete se i atmosfere pred berbu grožđa, odnosno "grojzibera" kako su ga zvali u selu, kada su meštani obučeni u praznična odela, konjskim i volovskim kolima, obloženim najlonom, da vino usput ne iscuri, odlazili da beru grožđe.

Odoleo sušenju i krčenju

Ne pamte, međutim, da je u to vreme neko nekome krao grožđe, ali pamte kada su čokoti u vinogradima počeli da se suše. Tada su ljudi masovno počeli da ih krče ne podižući nove zasade. Otuda se i broj vinograda tako brzo smanjio da su svoje vinograde iz samo njima znanih razloga krčili i oni kojima se vinova loza nije sušila. Jedini koji u to vreme nije posegao za sekirom bio je Slavoljubov otac Momčilo.

Naprotiv, on je na mestima gde se osušila vinova loza od najbližeg čokota polagao prut u zemlju i tako obnavljao svoj vinograd. Bio je i izvanredan krojač vinove loze i nikada nije forsirao zasađene biljke na prekomerno rađanje, što im je omogućilo da opstanu do današnjeg dana.

Stoletni vinograd odoleva vremenu

Tako očuvan vinograd Slavoljub je nasledio posle smrti svoga oca. Ručno je i okopao vinograd jer su čokoti tako gusto zasađeni da ne dozvoljavaju prolaz kultivatoru. Iako to nije bilo nimalo lako zato što ova zemlja, koju u njegovom kraju još nazivaju "bela smonica" sadrži mnogo sitnog kamena, on je ipak uspeo da uništi sav korov koji je krenuo. Tokom proizvodne sezone štito je vinograd od svih boljki koje bi ga zadesile.

"Dok je otac brinuo o vinogradu zaštita se uglavnom svodila na prskanje plavim kamenom. Ovim sredstvom se borio i protiv plamenjače koje je najviše bilo u godinama kada su se naizmenično smenjivali sunce i kiša", kazuje Slavoljub.

Čokote štiti po preporuci stručnjaka

Za razliku od svog oca, on svoje stoletne čokote od plamenjače, grinje, buđi. Isključivo štiti sredstvima koje dobije od poljoprivrednog stručnjaka jedne poljoprivredne apoteke u Vranju. Po preporuci svoj vinograd prehranjuje i preko lista, a veštačkim đubrivom đubri svake proizvodne sezone. Zahvaljujući ovakvoj nezi njegovi čokoti su gotovo uvek puni crvenkom, crnkom, belkom, otelom, jadrankom, sortama grožđa koje su njegovi preci nekada davno doneli odnekud i zasadili na mestu na kome se i sada nalaze.

"Svi mi u selu ove sorte znamo pod ovim imenima i niko ne bi sa sigurnošću mogao da kaže odakle su one stigle u naš kraj."

Iako ne zna prave nazive sorti grožđa koje uzgraja on, međutim, napamet zna svaku "gidžu" u svom vinogradu i zna kako koja rađa. Otuda u rodnim godinama zna da ubere i po tonu grožđa od koga na tradicionalan način napravi takozvano drugo vino ili "kominjak".

Recept za mastiku

Dok je njegova drvena bačva bila u dobrom stanju on je u njoj čuvao vino, koje sa zadovoljstvom iznosio pred goste. A otkako ona više nije za upotrebu vino čuva u prohromskim burićima. Jedan deo obavezno i flašira, a od komina napravi sjajnu prepečenicu i mastiku za svoje potrebe. Dugo se naš sagovornik mučio sa pravljenjem mastike i kada je mislio da digne ruke od toga jedan prijatelj mu je otkrio pravi recept i otada on pravi vrhunsku mastiku.

Na tradicionalan način napravi vino "kominjak"

"Nema dobre mastike bez karanfilića, anisa, mentol bombona i meda. A kada se ovi sastojci sjedine sa rakijom onda dobijem fantastičan napitak", kaže naš sagovornik koji od pre neku godinu u blizini svog stoletnog vinograda podigao još jedan u kome je zasadio najnovije sorte grožđa od kojih namerava da pravi pomenuti "kominjak" i dobru rakiju.


Foto prilog


Tagovi

Stari vinograd Slaboljub Ljubić Kominjak Vino Stare sorte grožđa


Autorka

Gordana Nastić

Više [+]

Dugogodišnja novinarka koja je zanat pekla na tekstovima iz oblasti poljoprivrede. U potrazi za novim temama rado obilazi poljoprivredna gazdinstva, ustanove, polja, voćnjake, sajmove.