Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Cene hrane
  • 20.09.2022. 13:30

Šta je sve dovelo do poskupljenja hrane u Srbiji?

Osetljivost na rast cena hrane, jača je u unutrašnjosti nego u Beogradu, jača u selima nego u gradovima - jača, drugim rečima, što ste siromašniji.

Foto: Depositphotos/ginasanders
  • 109
  • 45
  • 0

Republički zavod za statistiku je 12. septembra objavio mesečne indekse potrošačkih cena. Kako javlja RZS, u proseku, cena hrane u avgustu 2022. porasla je za čak 20,9 odsto u odnosu na isti period prošle godine, a posebno su poskupele i osnovne namirnice: hleb i žitarice (24,1 odsto), meso (23,7) i mleko i mlečni proizvodi (23,5), piše Klima 101.

Nismo, naravno, usamljeni. Aktuelne cene hrane su globalni problem. One rastu ubrzano od početka pandemije, a vrtoglavo od invazije Rusije na Ukrajinu. U nerazmrsivoj mreži uzroka i posledica, i energetska kriza, pre svega preko rasta cene proizvodnje đubriva, uslovljava krizu u prehrambenoj industriji. 

Ali problemi sa hranom nisu samo akutni, i oni neće obavezno nestati kada ova kriza prođe. Ona, uostalom, može služiti i kao studija slučaja: jedan drastičan, tragičan primer materijalnih posledica koje ne izazivaju samo ratovi i ekonomska previranja - već i klimatske promene.

Materijalne ranjivosti

Ovogodišnja suša u Evropi imaće, po svemu sudeći, dalekosežne posledice na proizvodnju hrane. Istraživanja pokazuju da će, usled klimatskih promena, takvih ekstremnih prilika biti sve više, što može dugoročno i temeljno destabilizovati industrije kao što je poljoprivreda, a sa njom, naposletku, i one naše, svakodnevne radnje kao što je odlazak u prodavnicu.

Postupak za proglašenje suše tek kad se formira Vlada?

Međutim, dok je rast cena hrane globalni problem, njene posledice ne osećaju sve zemlje jednako. U Srbiji, aktuelni rast cena otkriva lokalne - i materijalne - ranjivosti, koje kao pojedinci možda osećamo na dnevnoj bazi, ali koje na nivou društva nije tako lako izmeriti. U vremenu koje dolazi, u kojem klimatske promene mogu doneti mnoge nesigurnosti, važno pitanje postaje: koliko smo zapravo osetljivi?

U Srbiji 34,3 odsto troškova odlazi na hranu

Po podacima koje nudi američko Ministarstvo poljoprivrede, u SAD hrana u proseku zauzima oko šest odsto mesečne potrošnje domaćinstva, u Velikoj Britaniji osam, a u Nemačkoj 11 odsto. Na drugom kraju spektra nalaze se zemlje kao što su Nigerija, Kenija i Kazahstan gde se hrana čini oko 50 odsto ukupnih rashoda. 

Srbija se u ovim globalnim brojkama nalazi negde na sredini - po inostranim merenjima, doduše starim nekoliko godina, u Srbiji hrana čini 24 odsto troškova. Ali RZS tu nudi daleko ažurnije podatke: aktuelna istraživanja, objavljena u aprilu 2022. godine, kažu da u Srbiji na hranu i bezalkoholna pića mesečno u proseku odlazi više od trećine potrošenog novca - 34,3 odsto. 

U Srbiji viće od trećine troškova odlazi na hranu (foto: M. Celing Celić)

Podaci koje nudi RZS otkrivaju materijalne razlike na svakom koraku: u Beogradu hrana čini 32 odsto troškova, a u ostatku Srbije oko 35 odsto; u gradovima je prosečni udeo 33, a u selima 35. 

Drugim rečima, u Srbiji se rast cena hrane oseća daleko jače nego na primer, u Nemačkoj, jer nam hrana u proseku "jede" veći deo novčanika, ali i unutar Srbije, ta osetljivost je jača u unutrašnjosti nego u Beogradu, jača u selima nego u gradovima - jača, drugim rečima, što ste siromašniji.

Zdravo se hraniti

Po podacima Svetske banke za 2020. godinu, u Srbiji bi čak 16 odsto stanovništva moralo da izdvoji više od 52 odsto svog mesečnog budžeta kako bi se zdravo hranilo. Drugim rečima, svaki šesti stanovnik ne može da priušti zdrave obroke. 

Neša Travka: Manite se mesa, ukoliko hoćete da budete zdravi

Kada govorimo o dostupnosti zdrave hrane, od zemalja u okruženju, Srbija se kotira nešto bolje od Albanije (gde 20 odsto stanovništva ne može da priušti zdrav obrok) i Severne Makedonije (18 odsto), ali je daleko od brojki zemalja kao što su Hrvatska (četiri odsto) ili Mađarska (dva). U mnogim bogatijim evropskim zemljama ova brojka je statistički beznačajna - efektivno nula. Na taj način siromašnog, osetljivog stanovništva u na primer, Nemačkoj, gotovo da nema.

Neophodno je, drugim rečima, da budemo lokalno informisani kako bismo mogli da smestimo Srbiju u te globalne okvire: šta kriza tačno znači za ovo društvo, kakve će se posledice ovde manifestovati, šta ovde treba i može da se uradi, ukazuje pomenuti portal. Šta možemo da očekujemo u budućnosti, kada ova ili neka druga suša, ili neka treća nepredviđena posledica klimatskih promena proizvedu nov porast cena hrane?


Izvori

Klima 101


Tagovi

Poskupljenje hrane Cene hrane Republički zavod za statistiku Potrošačka korpa Suša


Autor

Julijana Kuzmić

Više [+]

Diplomirani novinar specijalizovan za agro novinarstvo. U poslu i životu vodi se Ničeovom formulom sreće: jedno "da", jedno "ne", jedna prava linija, jedan cilj...