• Zdrava ishrana
  • 09.03.2021. 16:00
  • Nišavski okrug, Niš

Neša Travka: Manite se mesa, ukoliko hoćete da budete zdravi

U svojoj "Kući čaja" Nebojša Stamenović, poznatiji kao Neša Travka, priprema obroke od povrća, voća, gljiva, šumskih plodova i lekovitih trava i savetuje da izbacimo meso iz ishrane.

Foto: Biljana Ljubisavljević
  • 4.740
  • 1.602
  • 3

Nebojša Stamenović poznatiji kao Neša travka trenutno je najpoznatiji niški kuvar, a uprkos tome što živi u gradu u kome se maltene na "svakom uglu" priprema i prodaje roštilj, Stamenović na svom meniju nema pljeskavice, ćevape, vešalice i slične gurmanluke.

U svojoj "Kući čaja" ili opet poznatije kao Kuća s trave priprema obroke od povrća, voća, gljiva, šumskih plodova i lekovitog bilja. Njegov savet svima je: "Manite se mesa, ukoliko hoćete da budete zdravi". Objašnjava da se meso nekada jelo samo na slavama, odnosno tri do četiri puta godišnje i ljudi bi toliko često i sada trebalo da ga jedu. On jede isključivo jagnjetinu i to samo par puta godišnje. 

"Mi nismo predodređeni da jedemo meso svakoga dana. U našem organizmu ta hrana se zadržava tri do četiri dana, ona zapravo truli u našim crevima, što uzrokuje stvaranje parazita. Iz 100 grama mesa se apsorbuje samo pet odsto proteina, a iz 100 grama kuvanog pirinča i sočiva apsorbuje se 28 proteina", objašnjava Stamenović za Agroklub.

Šta to zapravo jedemo?

Istakao je da se i sam hranio poput većine ljudi na ovim prostorima, sve dok se jednog dana nije zapitao šta to zapravo jede.

"Imao sam priliku da vidim šta se sve stavlja u pljeskavice, ćevape, a stavlja se svašta; soja, celuloza. Pored toga puno sam planinario i provodio vreme u prirodi i to me je takođe podstaklo da promenim način ishrane. Tako sam postao kuvar i travar."

Vreme u prirodi podstaklo ga je da promeni način ishrane

Kako kaže, ima jednu fakultetsku diplomu (ekoturizmologa) i desetak zanatskih (autoelektričar, keramičar, vatrogasac…), ali da svojim najznačajnijim radnim iskustvom smatra to što je tri godine proveo na Svetoj Gori i bio šef hilandarske kuhinje.

"Sa promenom načina ishrane počeo sam da isprobavam recepte od trava i pečurki koje rastu u našem okruženju, izučavao sam šta se jelo ranije, šta su naše bake pravile. Specijalite sam najpre pravio za sebe, a posle sam ih ponudio i prijateljima, a i njima su se dopali", navodi Stamenović.

Neznanje koje vlada

Kako je istakao, osim što priprema hranu za goste, on ih i edukuje o gljivama i lekovitom bilju. Uči ih da eksperimentišu u kuhinji, ali da za pripremu obroka koriste isključivo izvorsku vodu i da kuvaju na šporetu na drva ili na plin, a nikako u kuvalu.

"Svako ko dođe u Kuću čaja ode bogatiji znanjem i sa nekim novim iskustvom. Sve više ljudi je zainteresovano za zdravu hranu i menja način ishrane. Međutim, neznanje vlada, ljudi ne znaju elementarne stvari o hrani, o tome šta se sa čime slaže."

Da li ste prehrambene patriote?

Njegov osnovni savet ljudima je da pripremaju onu hranu koju su spremale njihove bake i da za ishranu koriste namirnice koje mogu da nabave u svom okruženju, a ne namirnice koje potiču sa drugih kontinenata.

"Naš organizam može lako da 'pročita' proizvode koji su ubrani na pet, 10 ili 20 kilometra od mesta na kom živimo. Kafa, recimo, ne potiče sa našeg kontinenenta i nama pojačava stres, remeti hormone. Na ovim prostorima ovde imamo kafu od žira i od žitarica", istakao je Stamenović.

Berite lekovito bilje na tri različite lokacije

Za pripremu zdravih i ukusnih jela, dodao je, potrebno je koristiti prirodne začine poput majčine dušice, miloduha, koprive, gljiva…

"Kopriva i majčina dušica su jedine lekovite biljke čiji čaj može da se pije stalno, kao voda. Potrebno je samo voditi računa o tome gde je ubrana, jer može da raste i na đubrištu. Takođe je bitno i da se ne kuva čaj od biljaka kojima je prošao rok trajanja, a to su dve godine od sušenja. Nakon isteka tog roka u biljkama nema eteričnih ulja, a ona su blagodet za naš organizam."

Posle dve godine od dušenja, čaju ističe rok

Dodao je da, uvek bere lekovito bilje na tri različite lokacije, jer se tako dobija najbolji čaj.

"Trave vuku minerale iz zemlje, a na različitim mestima je sastav zemljišta i minerala različit. Primera radi, rtanjski čaj uvek berem na Rtnju, u Sićevu i na Suvoj planini. Podrazumeva se da tako ubrane trave sušim na promaji, uvezane u vezice", objasnio je Neša Travka.

Lekovite, a otrovne

Upozorava da u okruženju imamo i otrovne biljke koje u malim količinama mogu da budu lek, a takav je kozlac ili zmijsko grožđe.

"Koren te biljke može spasiti ljude kada su u pitanju najteže bolesti poput kancera. Koren biljke se skuva i isecka na komadiće veličine zrna kukuruza. Po jedno zrno se pije 15 dana, potom se pravi pauza od 15 dana, a onda pije još 15 dana. Zrno se guta, nikako ne žvaće", rekao je Stamenović i dodao da se koren kozlaca na Hilandaru deli bolesnim ljudima.

Koja su najvažnija pravila sakupljanja lekovitog bilja i šumskih plodova?

Za dobro zdravlje i jak imunitet niški travar preporučuje i post i ishranu sa puno semenki.

"Lagana hrana i seme lana, koprive, susama, suncokreta, crnog kumina, pomažu nam da ostanemo zdravi na prelazima između godišnjih doba. Za seme crnog kumina u istočnjačkim knjigama piše da leči sve osim smrti", istakao je naš sagovornik, poznat i po tome što već dve godine zaredom na Festivalu gljiva u Nišu priprema čorbu od 100 gljiva.

Edukacije u Manastiru Železnik

Osim u "Kući čaja", Stamenković će uskoro svoje kulinarske tajne otkrivati zainteresovanima i u manastiru Železnik koji se nalazi na dvadesetak kilometara od Niša, pored sela Miljkovca.

Nedavno je postao tutor ovog napuštenog manastira i namerava da ga oživi, da sredi konak i manastir, a već je uzorao zemljište na kome će uzgajati lekovito bilje i organsko povrće.

Biće tu, kako je kazao, otvorenih časova gljivarenja, biodinamike i časova posvećenih lekovitom bilju.


Foto prilog


Tagovi

Nebojša Stamenović Neša Travka Kuća čaja Ishrana lekovitim biljem Ishrana gljivama Zdrava ishrana


Autorka

Biljana Ljubisavljević

Više [+]

Diplomirani ekonomista, a nesuđeni bankar. Igrom slučaja se odmah nakon studija našla u novinarskim vodama i tu ostala. Kao najlepši deo ovog posla smatra terene u prirodi. Nekoliko novinarskih nagrada osvojila je upravo izveštavajući o zanimljivim ljudima koji žive i rade na selu.