Da li ste prehrambene patriote?

Tokom studija imala sam priliku da malo putujem po Evropi. Sretala sam se sa različitim nacijama, kulturama ponašanja, razmišljanja i prioriteta. Najbolji čizkejk koji sam ikada jela, bio je u pabu u Engleskoj, sladoled kod Ćezara u slatkoj kifli - briošu probala sam u Ređo Kalabriji u Italiji i nikada više nešto slično, najukusniju leberkezu u Minhenu.

Danas sam primetila da nema moderne slave bez poslastice čizkejka, nedavno sam videla u jednom lancu marketa da prodaju i taj slatki hleb brioš koji ljudi i te kako kupuju, a tokom cele srednje škole, najpopularniji doručak među učenicima bio je sendvič sa leberkezom.

Ali zašto bi sve to jeli i nudili našim bližnjima?

Velimir Đoković: Promocijom domaćih proizvoda do ravnopravne borbe na tržištu

Zar je ukusniji čizkejk od gomboca sa našim šljivama, od našeg krompira i našeg brašna, zar je bolja prerađena leberkeza od naše čiste šunke? U Rimu budi Rimljanin, ali kod kuće jedi domaće.

A na pijaci gle čuda - lokalno?

Onda sam pre dve godine prvi put posetila i neke od zemalja u okruženju; Bosnu i Hercegovinu i Hrvatsku i u obe sam primetila nešto slično. Kako je sad to postala profesionalna deformacija, uvek prvo odem na pijacu, da se upoznam sa proizvodima te zemlje, ali i proizvođačima.

I u Sarajevu i u Zagrebu uočila sam transparente "Kupujmo domaće" i pomislila 'pa naravno!'. Treba kupovati domaće, lokalno, od komšije, od rođaka iz drugog sela, od malog proizvođača, od svog zemljaka i ništa u tome nisam videla loše. Čak naprotiv!

Ista akcija, kasnije sam otkrila bila je u Crnoj Gori, a slična sa istim ciljem još 2009. godine i kod nas u Srbiji pod sloganom "Birajmo domaće" o kojoj je detaljnije pisao Danas.

'Odgovarajući na pitanja novinara tadašnji ministar trgovine Slobodan Milosavljević rekao je da je pokretanje nove akcije (za razliku od sličnog apela 2004. godine pod nazivom "Kupujmo domaće") prilagođeno svetskoj ekonomskoj krizi, koja je uzdrmala temelje svetske privrede, pri čemu bi kampanja trebalo da "probudi zdravi ekonomski patriotizam".'

U drugoj polovini maja ove godine, Agroklub je pisao o tome kako su Vlade nekih zemalja EU koristile ekonomsku krizu prouzrokovanu širenjem pandemije virusa korona da proguraju protekcionističku agendu koja poistovećuje patriotizam sa konzumiranjem proizvoda domaće prehrambene industrije.

Šta je prehrambeni nacionalizam i hoće li dovesti do nelojalne konkurencije?

Francuski ministar poljoprivrede Didije Gijom pozvao građane da kupuju francuske jagode i paradajz, a ne španske, iako su one jeftinije. Bečki gradonačelnik Mihael Ludvig pozvao je svoje sugrađane da kupuju domaće proizvode kako bi time pomogli da se osiguraju radna mesta i ojača lokalna privreda.

Tokom trajanja korone, mnogi proizvođači, ali i entuzijasti su se sami organizovali u onlajn prodaji, propagirajući 'kupovinu od komšije', odnosno proizvoda iz neposredne blizine. Nije skupo, ako je uzgajano na zdrav način i ako ti je poznat uzgajivač, nije neukusno, ako je sa tvog područja i nije nedostižno, ako je na obližnjoj pijaci, a ne u marketu ispod stana.

"Lokalnim pazarom" podstiče se kupovina kod komšije?

Iako reč 'nacionalizam' ili 'patriotizam' ima uvek nekako negativnu konotaciju, u ovom, prehrambenom, slučaju ima sve  - samo ne negativno značenje.

I, kolike ste vi patriote?

Ide sezona ajvara, kiselih krastavaca, ljutenice, džema od šljiva, kompota od jabuka. Šta ćete praviti, a šta ćete kupovati sad pred zimu i od koga?

Nek nam ne treba vizuelno podsećanje transparentima i raznim akcijama - kupujte (samo) domaće!