Trovanja zbog gljiva, a prodaju se na improvizovanim tezgama. Šta traže gljivari?

U Srbiji raste veliki broj različitih vrsta gljiva. Neke od njih su jestive, dok stručnjaci kažu da je najveći broj onih nejestivih. Najveći problem predstavljaju otrovne koje mogu izazvati ozbiljne zdravstvene tegobe, ali i smrt. 

"Još 1996. godine osnovali smo Gljivarsko društvo Valjevo, od tada postoji i manifestacija Dani gljiva, a sve u svrhu edukacije onih koji odlaze u prirodu i vole da beru i pripremaju jela od gljiva", kaže Dragić Tomić, predsednik Gljivarskog društva Valjevo.

"Ako smo i jedan život spasili za sve ove godine, dosta smo uradili."

Ove godine jedan slučaj trovanja

Ove godine bilo je dosta gljiva u prirodi, iako im nisu prijale nagle promene temperature. Na žalost, zabeležen je i jedan slučaj trovanja.

"Otrovao se jedan čovek, a ono što nikako nije dobro je to, da je gljive kupio na improvizovanoj tezgi u blizini pijace. Prošle godine preduzeće koje gazduje valjevskim pijacama donelo je odluku da se u krugu pijace ne mogu prodavati gljive. Nastao je samo još veći problem, jer se one sad prodaju u neposrednoj blizini i to je teže kontrolisati", priča naš sagovornik.

On je, kako kaže, prema priči pokušao da identifikuje o kojoj se gljivi radi, ali nije uspeo.

"Na sreću, ovaj čovek je preživeo trovanje i sve se dobro završilo."

Koliko poznajemo gljive?

Tomić naglašava da je za proteklih tridesetak godina obilazio tezge na pijacama i samo jednom pronašao rizične, odnosno otrovne.

"Svi ti ljudi koji su prodavali gljive na pijaci imali su osećaj da ih neko kontroliše. Kad god smo mogli, članovi društva i ja smo odlazili na pijacu, razgovarali sa prodavcima i indirekto ih edukovali", kaže on i daje važan savet svima nama.

Gljivarski kalendar: Kada se javljaju najpoznatije vrste gljiva u Srbiji?

"Ako kupujete gljive, naučite nešto o njima, da umete da ih prepoznate. Dovoljno je da znate četiri ili pet vrsta i da to koristite, da ne eksperimentišete."

A ako ne znamo, možemo da vidimo kako to drugi rade. Tomić nam kaže da je njihovo društvo prikupilo iskustva iz skoro cele Evrope. Imali su sastanak u Privrednoj komori, bili su tamo i predstavnici Mikološkog društva i ideja je bila da nešto konkretno urade.

"Dali smo predlog kako da se ova oblast uredi. Pre svega, da se u regionalnim centrima u Srbiji održe predavanja i polaganja za licence. Ne bi bilo to predavanje o svim gljivama, nego samo o onima koje se prodaju."

Licenca bi bila garancija

On smatra da bi svaki prodavac mogao da nauči o sedam, osam vrsta za koje bi dobio licencu.

"Poenta je da kada dođete na pijacu i vidite prodavca da ima bedž, da je licencirani prodavac, da tu negde piše šta može da prodaje. U tom slučaju biste imali sigurnost. Taj sertifikat bi imali i inspektori koji bi kontrolisali prodaju. Nije nikakav problem da se nauči nekoliko vrsta gljiva da se prepoznaju", navodi on, dodajući da je prošlo dve godine od kada su podneli taj predlog.

"Ništa se nije desilo, niko nas nije pozvao da razgovaramo na ovu temu."

Neshvatljivo da nema propisa

Naš sagovornik smatra da je neshvatljivo da decenijama ova oblast ne može da se uredi, jer se time spašava nečiji život.

"Nisu problem prodavci koji se godinama bave prodajom gljiva. Mnogi od toga žive. Kod onih koji prodaju godinama nisam nikad video nijednu rizičnu, a da ne pričam o otrovnim. Problem su "padobranci" koji vide od njih, pa donose da prodaju."

Patike od pečuraka? Ali što da ne i nameštaj

Takvi prodavci nemaju iskustvo kada je reč o raspoznavanju gljiva.

"Obično gledaju boju šešira, a to je nešto što najviše varira. Jedna ista vrsta može imati nekoliko različitih nijansi."

Zašto jednostavno, kad može komplikovano?

Zabrana prodaje gljiva na pijaci, prema Tomićevom mišljenju, samo je zakomplikovala kupovinu i prodaju, ali i kontrolu koju su samoinicijativno sprovodili članovi Gljivarskog društva.

"Stalno nas pitaju prodavci da li i gde mogu dobiti neki papir da mogu da prodaju, a ne možemo da im objasnimo da je ova oblast potpuno neuređena. Mi smo obično udruženje, ništa više i ne možemo davati nikakve sertifikate", naglašava on.

Gljive mogu biti pripremljene u raznim specijalitetima i kada bi ova oblast bila uređena, sigurno bi se našle mnogo više u jelovniku restorana ili kod seoskih domaćina. Tomić je naglasio da ovakvo stanje nije više održivo i izrazio bojazan, da će se, na žalost, problem rešavati onda kada bude stradao veći broj ljudi.