Uz žig zlatiborska pršuta i na ino tržište

• 8.276
• 1.145
• 0

Domaća pršuta je verovatno jedan od najprepoznatljivijih prehrambenih proizvoda Srbije. Specifična ruža vetrova, nadmorska visina od oko 1.000 metara i vlažnost, uz meso životinja gajenih na pašnjacima Zlatibora, daju suvomesnatim proizvodima nenadmašan ukus i karakteristike.

Najviše zlatiborske pršute se proizvede u selu Mačkatu, a tamo se održava i čuvena "Pršutijada", pa je logično da su prvi sagovornici bili iz tog mesta.

Stojanović: Država da prepozna zanatsku, tradicionalnu proizvodnju

Miroslav Stojanović iz Mačkata vlasnik je firme Stojanović produkt. Na ovogodišnjoj "Pršutijadi" proizveo je najbolju svinjsku pršutu. Uz nju proizvodi i goveđu pršutu i slaninu. Sirovinu, dakle meso, samo delimično obezbeđuje iz svoje proizvodnje. Svinjetinu najvećim delom kupuje u Sremu, a govedinu u Šumadiji. Godišnje proizvedu od dve do tri tone prerađevina.

"Robu uglavnom prodajemo na pijacama u Obrenovcu i Nišu. Manji deo prodamo u Beogradu, a nešto prodamo i na kućnom pragu. Cene su: goveđa pršuta 1.600 - 1.700 dinara; svinjska pršuta, pečenice i komadi iz buta su od 1.200 do 1.500 dinara; slanina - imamo raznih od belih do mesnatih i one su od 400 do 1.000 dinara. Proizvodimo i kobasice, budimsku, kulen, sudžuk, koji koštaju od 800 do 900 dinara", kaže Stojanović.

Pošto je reč o zanatskoj proizvodnji i mini klanicama, Stojanović smatra da je osnovni problem što ih država ne prepoznaje i svrstava ih u velike, industrijske prerađivače. Prema njegovom mišljenju to nije korektno, pošto proizvode na tradicionalan način kao pre 100 godina. Pozdravlja ideju objedinjavanja proizvodnje po istoj recepturi, ali procenjuje da to neće biti sprovodivo bez široke pomoći republičke Vlade, inspektora, veterinara i stručnjaka prehrambenih tehnologija.

Tradicionalna proizvodnja

Marić: Da se organizujemo pa da izvozimo goveđu pršutu

Specijalitete porodično proizvode i u firmi Suvomesnati proizvodi Marić - Mačkat. Najviše proizvode svinjsku i goveđu pršutu. A uz njih i slaninu i sudžuk. Nekoliko tona prerađevina koje proizvedu godišnje, prodaju u turističkim centrima: Zlatiboru, Tari i Divčibarama. Sirovinu obezbeđuju iz Loznice i Mačve, a kupuju i od većih klanica.

Pršutijada za prestiž prozvođača

"Pršutijada" se tradicionalno održava u selu Mačkat, koje se nalazi između Užica i Zlatibora. Organizuje se već 17 godina i ima status nacionalne manifestacije. Ideja za pokretanje događaja proistekla je od lokalnih proizvođača, sa ciljem da se doda vrednost proizvodu, koji se tradicionalno proizvodi na uskom području, standardizuje kvalitet, zaštiti geografsko poreklo i naravno - ne treba zaboraviti ni promociju. Privuče i više od 10.000 posetilaca.

Ove godine "Pršutijada" je okupila 16 lokalnih proizvođača, a specijalni gosti i izlagači su im bili Specijalni rezervat prirode Zasavica, Inmes Mark Bijelić, iz Nikšića iz Crne Gore, Mesarstvo Kržnik iz Slovenije i Obiteljsko poljoprivredno gospodarstvo Antolović iz Tinjana iz Hrvatske. Posetioci učestvuju u nagradnoj igri i mogu nakon završetka manifestacije osvojiti džak mesnih prerađevina.

Naredni Sajam suvosmesnatih proizvoda "Pršutijada 2018." održaće se od 2. do 4. februara 2018. godine, tradicionalno, u porti crkve Sv. Proroka Ilije u Mačkatu. "Pršutijada" je po svom sadržaju privredna, ali i etnografska manifestacija. Propratni program čine predavanja iz oblasti ruralnog razvoja i kulturno-umetnički program.

Pršuta i izvoz?

Za zlatiborsku pršutu se zna vek i po. Kako na domaćem tržištu, tako ona sporadično završi i na ino tržištu. Pre svega uz pomoć naših ljudi koji žive u rasejanju. A da li izvoz može biti konstantan? Za sada - teško. Prvo, sagovornici su rekli da meso kupuju iz raznih regiona po Srbiji. Da bi dobili oznaku geoporekla i kontrolnu markicu goveda, svinje i ostale životinje bi trebalo da budu odgojene na samom Zlatiboru. Dalje, nije svejedno da li je životinja uzgajana u farmskim uslovima ili se goni u polu-nomadskim uslovima. Da li jede žir, kukuruz ili se hrani pomijama iz hotela na Zlatiboru? I rasa je bitna. Šiška je gotovo nestala, a proizvođači se odlučuju za rase koje imaju najbrži rast. Sabijene na najmanju moguću površinu da se što pre ugoje. I sve je to normalno pošto je "skrojeno" spram novčanika domaćeg potrošača.

Da može drugačije pokazali su Mirko Berić i Jovan Ćosić koji na Zlatiboru proizvode pršutu po dalmatinskom "modelu".

Ako je proizvodan kvalitetan, za plasman ne treba brinuti. Tako Španci od izvoza nadaleko poznate šunke u Nemačku, Italiju, SAD i Japan godišnje inkasiraju gotovo 400 miliona evra.

Foto: Mitar Marić, Ilija Stojanović i Miljko Radišić

"ZPP i Srpski aduti, (R)Evolucija poljoprivrede" projekat sufinansiran iz budžeta Republike Srbije - Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.