Zaštita šampinjona od bolesti i insekata

S obzirom da se proizvodnja šampinjona odvija na istom mestu od berbe do berbe (ne postoji mogućnost plodoreda) svaka infekcija koja se javi u gajilištu uvećava infekcioni potencijal i veća je mogućnost propadanja proizvodnje.

Uslovi u kojima se šampinjoni gaje (povećana relativna vlažnost, umerena osvetljenost i temeperatura) dovode do razvoja fitopatogenih gljiva, bakterija i virusa koji u pojedinim slučajevima ugrožavaju celu proizvodnju. Pravilno odnegovan kompost - kvalitetno izvršena pasterizacija i pakovanje predstavlja prvi korak u gajenju šampinjona.

Vlažna trulež - najopasnije oboljenje šampinjona

Vlažna trulež predstavlja najopasnije oboljenje šampinjona. Inficira mlade gljive koje se deformišu i procesom hiperplazije nastaju tumoraste tvorevine koje su prekrivene micelijom i sporama gljive. Odrasle pečurke poprimaju nepravilan loptast oblik sklerodermalnog porekla. Boja im se menja u crvenomrku sa pojavom eksudata neprijatnog mirisa koji dodatno privlači mušice. Izvori zaraze mogu biti u neadekvatno pripremljenom kompostu, prostorijama i alatima koji se koriste, ostacima od prethodnog branja i insektima koji su vrlo često jedni od prenosilaca, pojašnjava diplomirani inžinjer Ružica Đukić, iz poljoprivredne savetodavne i stručne službe. Ova gljiva ne podnosi temperaturu preko 55°C i baznu sredinu. Mere zaštite su: dezinfekcija prostorija, dezinfekcija alata i odstranjivanje zaraženih šampinjona.

Pečurke kao posle kiše, profit na snegu!

Suva trulež jednako opasna kao i vlažna 

Suva trulež jednako je opasno oboljenje kao i vlažna trulež. Na zaraženim plodonosnim telima se uočavaju tamnomrke pege nepravilnog difuznog oboda sa konidijama. Gljiva je aktivna na temperaturi više od 25°C. Skrivene zaraze često mogu biti potencijalni izvor inokuluma. Konidije se prenose vazušnom strujom, beračima i vodom za zalivanje. Neke grinje hrane se konidijama ovog patogena. Mere zaštite su iste kao i kod prethodnog patogena.

Paučinasta plesan. Zaražene pečurke poprimaju ružičastomrke pege koje su praćene procesima truljenja i pojavom neprijatnog mirisa. Najčešći izvori inokuluma su ostaci prethodno obranih pečuraka i neadekvatna dezinfekcija prostora i alata. Mere zaštite sastoje se od održavanja higijene uzgajališta, a interventna mera je pokrivanje zaraženog mesta papirom natopljenim etanolom i potom posipanje sa solju. Takođe se mesto zaraze može tretirati sa krečom u prahu. 

Zelena plesan. Pored dokazanog patogenog dejstva na šampinjone, ova gljiva se može smatrati i kompetitorom. Naseljava organsku materiju i brzo se širi. Zaražene pečurke poprimaju mrku boju, krive se i pucaju. Pojava zelene boje na mestu zaraze je jasan pokazatelj početka sporulacije patogena. Zelene plesni mogu izazvati alergijske reakcije kod berača. Preporučuju se sledeće mere zaštite: održavanje higijene u uzgajalištu i posipanje mesta zaraze sa solju. Pored patogenih gljiva, u proizvodnji šampinjona se susrećemo sa gljivama kompetitorima koje najčešće ispoljavaju antagonistički efekat i otežavaju proces proizvodnje. Najznačajnije od njih su:karmin plesan gipsoza i mrka gipsoza.

Bakterijska oboljenja najčešće prozrokuju Pseudomonas vrste, od kojih su najznačajnije:

• Pseudomonas agarici - prouzrokuje obezbojavanje pečuraka
• Pseudomonas reactans - prouzrokuje promenu boje neposredno posle branja
• Pseudomonas talaasi- pruzrokuje produkciju enteroćelijskog toksina koji dovodi do tamnjenja pečuraka 

Šampinjonske mušice 

Šampinjonske mušice su male, tamne mušice, dužine od tri do pet mm, sa dugim, tankim antenama i nogama. Posle parenja ženka polaže 50-200 jaja, koja se izlegu za dva do tri dana. Ispiljene larve providno bele su boje, sa glavom, koja je izrazito crna. One se potom učaure u supstrat i pojavljuju kao odrasli insekti tri dana kasnije. Na temperaturi od 24°C razmnožavaju se konstantno. Životni ciklus ove vrste traje tri do četiri nedelje. Simptomi ovakvih napada su sušenje i usporavanje rasta biljaka. U najgorem slučaju može doći do uginuća biljaka.