• Uzgoj šampinjona
  • 07.07.2019. 16:00

Zaštita šampinjona od bolesti i insekata

Uslovi u kojima se šampinjoni gaje (povećana relativna vlažnost, umerena osvetljenost i temeperatura) dovode do razvoja fitopatogenih gljiva, bakterija i virusa koji u pojedinim slučajevima ugrožavaju celu proizvodnju. Pravilno odnegovan kompost - kvalitetno izvršena pasterizacija i pakovanje predstavlja prvi korak u gajenju šampinjona.

Foto: Depositphotos/coconat
  • 84
  • 24
  • 0

S obzirom da se proizvodnja šampinjona odvija na istom mestu od berbe do berbe (ne postoji mogućnost plodoreda) svaka infekcija koja se javi u gajilištu uvećava infekcioni potencijal i veća je mogućnost propadanja proizvodnje.

Uslovi u kojima se šampinjoni gaje (povećana relativna vlažnost, umerena osvetljenost i temeperatura) dovode do razvoja fitopatogenih gljiva, bakterija i virusa koji u pojedinim slučajevima ugrožavaju celu proizvodnju. Pravilno odnegovan kompost - kvalitetno izvršena pasterizacija i pakovanje predstavlja prvi korak u gajenju šampinjona.

Vlažna trulež - najopasnije oboljenje šampinjona

Vlažna trulež predstavlja najopasnije oboljenje šampinjona. Inficira mlade gljive koje se deformišu i procesom hiperplazije nastaju tumoraste tvorevine koje su prekrivene micelijom i sporama gljive. Odrasle pečurke poprimaju nepravilan loptast oblik sklerodermalnog porekla. Boja im se menja u crvenomrku sa pojavom eksudata neprijatnog mirisa koji dodatno privlači mušice. Izvori zaraze mogu biti u neadekvatno pripremljenom kompostu, prostorijama i alatima koji se koriste, ostacima od prethodnog branja i insektima koji su vrlo često jedni od prenosilaca, pojašnjava diplomirani inžinjer Ružica Đukić, iz poljoprivredne savetodavne i stručne službe. Ova gljiva ne podnosi temperaturu preko 55°C i baznu sredinu. Mere zaštite su: dezinfekcija prostorija, dezinfekcija alata i odstranjivanje zaraženih šampinjona.

Pečurke kao posle kiše, profit na snegu!

Suva trulež jednako opasna kao i vlažna 

Suva trulež jednako je opasno oboljenje kao i vlažna trulež. Na zaraženim plodonosnim telima se uočavaju tamnomrke pege nepravilnog difuznog oboda sa konidijama. Gljiva je aktivna na temperaturi više od 25°C. Skrivene zaraze često mogu biti potencijalni izvor inokuluma. Konidije se prenose vazušnom strujom, beračima i vodom za zalivanje. Neke grinje hrane se konidijama ovog patogena. Mere zaštite su iste kao i kod prethodnog patogena.

Paučinasta plesan. Zaražene pečurke poprimaju ružičastomrke pege koje su praćene procesima truljenja i pojavom neprijatnog mirisa. Najčešći izvori inokuluma su ostaci prethodno obranih pečuraka i neadekvatna dezinfekcija prostora i alata. Mere zaštite sastoje se od održavanja higijene uzgajališta, a interventna mera je pokrivanje zaraženog mesta papirom natopljenim etanolom i potom posipanje sa solju. Takođe se mesto zaraze može tretirati sa krečom u prahu. 

Zelena plesan. Pored dokazanog patogenog dejstva na šampinjone, ova gljiva se može smatrati i kompetitorom. Naseljava organsku materiju i brzo se širi. Zaražene pečurke poprimaju mrku boju, krive se i pucaju. Pojava zelene boje na mestu zaraze je jasan pokazatelj početka sporulacije patogena. Zelene plesni mogu izazvati alergijske reakcije kod berača. Preporučuju se sledeće mere zaštite: održavanje higijene u uzgajalištu i posipanje mesta zaraze sa solju. Pored patogenih gljiva, u proizvodnji šampinjona se susrećemo sa gljivama kompetitorima koje najčešće ispoljavaju antagonistički efekat i otežavaju proces proizvodnje. Najznačajnije od njih su:karmin plesan gipsoza i mrka gipsoza.

Bakterijska oboljenja najčešće prozrokuju Pseudomonas vrste, od kojih su najznačajnije:

  • Pseudomonas agarici - prouzrokuje obezbojavanje pečuraka
  • Pseudomonas reactans - prouzrokuje promenu boje neposredno posle branja
  • Pseudomonas talaasi- pruzrokuje produkciju enteroćelijskog toksina koji dovodi do tamnjenja pečuraka 

Šampinjonske mušice 

Šampinjonske mušice su male, tamne mušice, dužine od tri do pet mm, sa dugim, tankim antenama i nogama. Posle parenja ženka polaže 50-200 jaja, koja se izlegu za dva do tri dana. Ispiljene larve providno bele su boje, sa glavom, koja je izrazito crna. One se potom učaure u supstrat i pojavljuju kao odrasli insekti tri dana kasnije. Na temperaturi od 24°C razmnožavaju se konstantno. Životni ciklus ove vrste traje tri do četiri nedelje. Simptomi ovakvih napada su sušenje i usporavanje rasta biljaka. U najgorem slučaju može doći do uginuća biljaka.


Izvori

Poljoprivredna stručna služba Srbije


Tagovi

Šampinjoni Uzgoj šampinjona Vlažna trulež Suva trulež Paučinasta plesan Zelena plesan Šampinjonske mušice Ružica Đukić

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi