Prošle jeseni na teritoriji Loznice i opština: Ljubovija, Krupanj i Mali Zvornik, posejano je 5.000 hektara pod ozimim usevima. Njihovo trenutno stanje je zadovoljavajuće, a poljoprivrednike u narednim danima očekuje prihrana strnina.
Trenutno stanje ozimih strnih žita, s obzrom na uslove koji su vladali za vreme setve je zadovoljavajuće, a usevi su u glavnom u fazi intenzivnog bokorenja od 1-4 bočna izdanka, a kako se približava februar mesec, poljoprivrednici treba da razmišljaju i planiraju prihranu ozimih žita.
Prema rečima savetodavca Dušana Despotovića, sturčnjaka za ratarstvo iz lozničkog "Poljosaveta", naši poljoprivrednici prihranu tradicionalno sprovode po navici i tada se prave najveće greške u proizvodnji.
"Pregleda se usev, oceni njegovo fizičko stanje, na osnovu obojenosti lista određuje se odokativno količina azota za prihranu. Po nekoj staroj navici, minimalna količina za tu namenu je od 250 do 300 kg mineralnog hraniva tipa KAN ili uree. Smatra se da je loš domaćin ko ne ispoštuje tu normu i oni bukvalno bace tu planranu količinu hraniva" kaže Despotović.
Sa dolaskom proleća, kada vegetacija krene u svoj intenzivni porast azota u zemljištu izazvaće poleganje useva. Despotović navodi da retko ko tada prizna da nije ispoštovao preporuku ishrane pšenice, odnosno sav potreban fosfor i kalijum i 2/3 azota trebalo je baciti u predsetvenoj pripremi, a ostatak azota u prihrani.
"Višak azota dovodi do poleganja, a onda se čudimo zašto nam je pšenica najbolja na uvratinama, zato što je tu bačeno najmanje hraniva. Potrebna količina azota se po starom načinu najbolje određuje na osnovu obojenosti lista i tada se savetovalo da se sav azot nikako ne unosi sav odjednom. Preporučujemo dve prihrane od kojih je druga korektivna," naglašava on.
Drugi način, pouzdaniji i savremenji je en-min metoda pomoću koje se određuje sadržaj lako pristupačnog azota u sloju od 90 cm. Metoda je vrlo pouzdana, a postoje i mnogobrojne optičke metode koje se rade sa specijalnim uređajima pod naziovm Grin skeneri.
"Sa ovim uređajem se veoma lako i brzo može direktno na polju za veoma kratko vreme odrediti količina azota potrebna za žito. Uređaj na osnovu sadržaja hlorofila u listu, direktno na polju, optičkim očitavanjem, za nekoliko minuta daje u kilogramima potrebnu količinu azota," objašnjava Despotović.
Radom na terenu, prošle zime stručnjaci iz "Poljosaveta" su ovim uređajem na veliko zadovoljstvo poljoprivrednika, odredili potrebnu količinu azota za prihranu. Sva pregledana žita su prema njegovim rečima dala planirane prinose i nisu imala poleganja.
Bilo je primera da su proizvođači planirali do 200 kg KAN-a, što je 52 kg aktivne materije, a očitavanjem je određena količina od 32 kg aktivne materije, što je skoro duplo manje i iznosi 150 kg KAN-a. Ostvarena je ušteda i dobar prinos, a izbegnuti nepotrebni troškovi u proizvodnji na obostrano zadovoljstvo.
Đubrenje treba usmeriti ka postizanju stabilnih i visokih prinosa uz racionalnu potrošnju đubriva i očuvanje prirodnih resursa, a pšenica najviše usvaja upravo azot, a istraživanja kažu da je za formiranje jedne tone zrna pšenice potrebno 25 kilograma ovog elementa.
Vreme prvog prihranjivanja najviše zavisi od vrste mineralnog đubriva pa ukoliko se koristi urea, Despotović savetuje da se prihrana obavi nešto ranije u prvoj polovini februara, a da se upotreba amonijum nitrata preporučuje za početak marta, mada u oba slučaja treba voditi računa o vremenskim prilikama u vreme prihranjivanja.
Tagovi
Autorka
