Boja i miris - bitni pokazatelji kvaliteta kukuruzne silaže

Osim drugih merljivih pokazatelja ukupne ocene nutritivne vrednosti kukuruzne silaže, treba u obzir uzeti i organoleptičku ocenu kvalitativnih pokazatelja, boje i mirisa. Ova dva pokazatelja su, kako kaže savetodavac u Poljoprivredno savetodavnoj stručnoj službi Knjaževac Neđeljko Pipović, pouzdan znak pravilne tehnologije siliranja, a kvalitetna silaža treba da ima boju što sličniju boji izvornog hraniva (zeleno žućkasta), a miris blago kiselkast i lagano aromatičan. 

"Promenu boje silaže kukuruza u pravcu tamnije izaziva zaostali kiseonik pri lošem sabijanju silo mase, koji pospešuje proces oksidacije rezultirajući povećanjem temperature i karamelizacijom silaže", kaže ovaj stručnjak za stočarstvo i dodaje da je u takvim uslovima (povećana količina kiseonika) izraženiji rast kvasaca i plesni koje daju i nepoželjan miris (na alkohol i aceton).

Miris užeglosti uzrokovan je većom vlažnošću materijala u kojemu se aktivira rast klostridija. Miris vinskog sirćeta nastaje pri povećanoj vlažnosti, kada dominiraju sirćetne bakterije. Silaža promenjene boje i lošijeg mirisa manje je hranljive vrednosti te je životinje slabije konzumiraju.

Više mlečne kiseline do sigurnijeg čuvanja

U silažama loše vođenog procesa siliranja (nekarakteristične boje i mirisa) obično se, kako kaže, razvijaju brojni štetni produkti koji mogu negativno da utiču i na zdravlje probavnog sistema, kao i na opšte zdravstveno stanje životinja.

"Cela biljka kukuruza koja se konzervira siliranjem, uz pomoć procesa fermentacije zakiseljava se do stabilne vrednosti, a ona je u silaži kukuruza oko četiri. Ova vrednost nastaje uz dovoljnu količinu vodotopivih ugljenohidrata, osam odsto/sm, u siliranom materijalu, a njih u anaerobnim uslovima koriste poželjne mlečno-kisele bakterije pretvarajući ih u mlečnu kiselinu", kaže ovaj stručnjak i dodaje da je veća količina mlečne kiseline (iznad četiri odsto) potvrda dobre fermetacije i sigurnijeg čuvanja silaže.

Bitan je trenutak žetve

Za poželjnu važan je pravilan trenutak žetve biljke kukuruza (optimalna količina suve materije) te brzo i potpuno sabijanje čime se osigurava anaerobno stanje silirane mase. Viša vrednost od optimalne je pogodna za razvoj patogenih mikroorganizama i kvarenje silaže, a niža vrednost je nepovoljna, jer utiče na smanjene konzumacije.

"Pravilnom ishranom postiže se obrok koji količinom i kvalitetom u potpunosti odgovara ukupnim potrebama životinje, uz istovremenu prevenciju mogućih probavnih smetnji i rešava tehnološki vrlo zahtevnu proizvodnju mleka", kaže Pipović.

Podsetimo, da bi stoka maksimalno iskoristila svoj genetski potencijal u toku dana kroz obroke, moraju da unesu do 22 odsto proteina. S obzirom da kukuruzna silaža u proseku sadrži šest do devet odsto proteina, ostatak se mora nadomestiti.