Da li se pšenica više seje u kriznim vremenima?

Sušno vreme u period kada je trebalo sejati pšenicu, uslovila su da taj posao bude pomeren, a primetno je da se iz godine u godinu na teritoriji Kolubarskog okruga povećavaju površine pod hlebnim zrnom.

"Veći deo prošle godine, naročito tokom proleća bilo je dosta padavina, ali su leto bez kiše i vetrovi doprineli isušivanju zemljišta, pa mnogi proizvođači nisu mogli da obrađuju njive i seju u periodu koji se smatra optimalnim. Pomeranja je bilo i zbog toga što je kukuruz kasnio sa zrenjem, pa su se mnogi poljoprivrednici pitali da li će setvu moći da obave u novembru. U većini mesta to kašnjenje je bilo oko desetak dana. Treba znati da je setva u optimalnom roku prvi preduslov za dobre prinose, a onda sledi priprema zemljišta", naglašava Milutin Đokić iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada.

Redukovana obrada zemljišta ili duboko oranje?

Većina poljoprivrednika radi redukovanu obradu zemljišta prilikom pripreme za setvu, a Đokić naglašava da to ne treba raditi više od dve godine.

"Većina poljoprivrednika prilikom priprema zemljišta za setvu koristi redukovanu obradu zemljišta i to može da se radi jedne, eventualno druge godine. Treće godine bi trebalo da se uradi duboko oranje, jer se stvara jedan nepropusni sloj. Onim biljnim kulturama koje imaju plići koren to odgovara, ali pšenici koja deluje kao nežna biljka, ona ima koden i do 30 do 60 centimetara i na toj dubini je glavni deo korenovog sistema koji upija hranljive materije, onda se mora zaorati dublje bar svake treće godine", kaže naš sagovornik i dodaje da su to su prve dve mere koje su bitne, kada se preporučuje i valjanje.

"Obično pitaju, pa gde sad i to? Ali valjanje je jako bitno da se sabije zemljište i onda dolazi do bržeg klijanja i nicanja."

Traži hladno vreme

Iz godine u godinu primetno je da se povećavaju površine pod pšenicom, pa je prošle godine na području Kolubarskog okruga bilo više od 17.000 hektara pod ovom žitaricom.

"Iz godine u godinu cena pšenice nije idealna. Pre nekoliko godina imali smo nagli skok i semenskog materijala i đubriva, kao i svih drugih inputa koji utiču na cenu proizvodnje. Ne može se reći da su se sve cene vratile. Bila i 40 dinara za kilogram, sad je nešto preko 15 i te cene ne mogu da pokriju samo onaj proizvođački deo, proizvođači su realno u minusu. Kada se sagledaju cene repromaterijala, nepovoljni vremenski uslovi i ne baš sjajan kvalitet, mislili smo da će ove godine biti desetkovane površine za setvu", kaže Đokić i dodaje da ipak, prema podacima koje imamo bila je velika potražnja za semenom čak i u novembru i decembru.

Posejao pšenicu u decembru - nije stigao ranije. Čemu može da se nada?

Iako pojedini poljoprivrednici seju onda kada se za to stvore uslovi, pa to nekad rade i u januaru, Đokić objašnjava da je strnim žitima potrebno hladno vreme u određenim fazama rasta.

"Ako se poseje onda kada nema niskih temperatura, biljka neće proći kroz sve svoje faze i može se desiti da ima samo slame, ali ne i zrna. Kakvo god da je vreme tokom jeseni, optimalnim rokom se smatra oktobar, eventualno do 10. ili 15. novembra."

Strateška biljka

Sem Tamnave gde se pšenica gaji na većim površinama i gde poljoprivrednici imaju i tržišnih viškova, u ostalim delovima Kolubarskog okruga, ova žitarica se uglavnom gaji u svrhu stočarske proizvodnje, pa stoga pomalo i čudi podatak da se povećava broj hektara pod ovom kulturom.

"To je strateška kultura i naš poljoprivredni poizvođač se pomalo i plaši. Ima mnogo onih koji su zasejali pola hektara ili hektar. Na jednom hektaru se seje oko 200 kilograma semena, a može se videti po prometu u poljoprivrednim apotekama da se kupovalo po 100 kg semena i po tome se i zna koliko je površina zasejano. Ako znamo da je stočarska proizvodnja dosta smanjena, a da se povećavaju površine pod ovom kulturom, jedino objašnjenje je da se u ovim kriznim vremenima ljudi plaše i razmišljaju i osećaju neku vrstu sigurnosti, ako imaju pšenicu", kaže Đokić.

Iako se mnogi odlučuju da seju "svoje" seme, Đokić procenuje da je ove godine na zasejanim površinama, oko 60 odsto sertifikovanog. To se odnosi i na ostala strna žita, ječam, ovas, tritikale. 

Pšenica je otporna biljna vrsta koja klija na dva do tri stepena i nije neobično da, ako posle setve padne sneg, pa se otopi, već se vidi iznikla biljka.

"Problem mogu biti golomrazice i mi tada preporučujemo valjanje parcela jer kako biljka raste, ona se izdiže, za sobom podiže i korenov sistem, on ostaje bez zaštite i može doći do izmrzavanja. Kod nas može izdržati i do -20 stepeni, ali poslednjih godina jeseni i zime su relativno tople pa se pojavljuju bolesti i štetočine, pa je veoma važno da se ona štiti. Niske temperature kojih je bilo u proteklom periodu zaustavile su rast biljke i ona je sad u fazi mirovanja", kaže Đokić.