Posejao pšenicu u decembru - nije stigao ranije. Čemu može da se nada?

Mladi poljoprivrednik i preduzetnik Aleksandar Jovanović iz Zagorice kod Topole zajedno sa svojim ocem Mihajlom bavi se ratarenjem. Međutim, što zbog nagomilanih obaveza u svojoj bravarskoj radionici, što zbog nepovoljnih uslova, nije stigao da poseje pšenicu u optimalnom roku, pa je taj posao obavio tek drugog decembra.

"Pre mesec i po dana posejali smo jedan hektar, tada je samo ta parcela bila ocedita i tu sada pšenica ima sklop 85 odsto po celoj površini. Tek početkom decembra smo posejali ostalih 3,8 ha, nismo stigli ranije zbog vremenskih prilika jer se 'okišalo'", kaže Jovanović koji je ovom prilikom koristio uskorednu sejalicu i tavansko seme.

Drugi smanjuju, on duplira

Ove godine na srpskim njivama posejano je pšenice na 652.000 ha, za čak stotinu hiljada hektara manje nego prošle godine. Na ovaj negativan trend uticali su mnogi faktori, od niže otkupne cene, već velikih zaliha od prošle godine, do poskupljenja repromaterijala i drugog.

Jovanovići imaju drugačiju logiku. Od 10 ha koliko obrađuju, kukuruz seju na 2,5 ha, suncokret na 4,9, a pšenicu na 2,4 ha. Ove godine duplirali su površine pod hlebnim zrnom.

"Zašto? Najjeftinija obrada, nismo plaćali setvu jer imamo našu sejalicu, jeftinija je i zaštita u odnosu na druge kulture", objašnjava mladi zagorički poljoprivrednik.

Sve je u redu ako ima čvor bokorenja

Odlučili se za hlebno zrno ili ne, stručnjaci savetuju da se setva obavi od 5. do 25. oktobra.

Postoji razlog za to. Time dajemo vremena zrnu da obrazuje čvor bokorenja putem kojeg će žitarica da akumulira šećere. Zato postavljamo pitanje, kakva je sudbina Jovanovićeve decembarske pšenice?

"Kasnijom setvom ne stigne da formira čvor bokorenja, a on je bitan da ako bude suvomrazica - koja može uništiti spoljne listove, na proleće će iz njega nići novi listovi. Tada bude pojava da vidimo da je pšenica sva propala, a onda u proleće sva ozeleni. Međutim, ako bude blaga zima, ništa neće faliti što je posejano drugog decembra. Ali ako bude suvomrazica - teško da će ostvariti neki prinos", logično nam je objasnio stručnjak za ratarstvo PSSS Bograd Miloš Nikoletić.

Dugogodišnji ogledi pokazuju da se najbolji prinosi ostvaruju setvom od 10. do 20. oktobra, te da taj rok treba poštovati uprkos pomeranju setve zbog manjka padavina, dodaje dalje Nikoletić.

Negde setva još uvek traje: Kako će prezimeti ozimi usevi?

"Staro ratarsko pravilo glasi da je bolje da se pšenica poseje u suvu zemlju, nego da čeka zimu. Pre će nići i bolje će iskoristiti kišu, nego onaj koji seje posle kiše."

Zaključuje poljoprivredni stručnjak da loši vremenski uslovi - loše utiču na pšenicu, ali ako padne sneg, a stvoren je čvor bokorenja, onda možemo "proleće da čekamo mirni".