• Victoria Logistic
  • 12.02.2020. 13:30

Đubrenje jarih useva na osnovu analize zemljišta

Planirano iznošenje azota iznosi 225kg/ha, a pod osnovnu obradu je uneto 75kg. Ukoliko se žetveni ostaci redovno zaoravaju, možemo računati da će se mineralizacijom, ukoliko bude dovoljno padavina, osloboditi još 60-70kg/ha azota.

Foto: Bigstockphoto/IvaKem
  • 1.527
  • 183
  • 0

Kukuruz je dominantna biljna vrsta s obzirom na to da zauzima najveće površine od svih ratarskih biljaka. Za formiranje jedne tone prinosa zrna i odgovarajuću vegetativnu masu iz zemljišta iznese: 25-30 kg azota, 10-15 kg kg fosfora, 20-25 kg kalijuma. Prosečni žetveni indeks kukuruza iznosi 1:1. Kukuruz je osetljiv na nedostatak cinka pa kod zemljišta koja su prekomerno obezbeđena fosforom mogu da se jave nedostaci ovog elementa. 

U subotičkom regionu nedostatak cinka može da se javi lokalno na parceli ili na peskovitim zemljištima Subotičko-horgoške peščare. Za ublažavanje ove pojave mogu se koristiti folijarna đubriva sa cinkom. Prilikom planiranja đubrenja kukuruza treba poći pre svega od planiranog prinosa, koji treba da je na nivou višegodišnjeg proseka, uvećan za 15-20%. 

N-min metodom utvrditi predsetvene količine azota

Celokupnu planiranu količinu fosfora i kalijuma, kao i 1/3, pa čak i 1/2 azota potrebno je zaorati. Zaoravanjem pre svega uree, omogućiće se da se azot do setve spusti nešto dublje u profilu zemljišta. Kukuruz ima moćan korenov sistem koji prodire i do 150cm u dubinu. Razvojem korena u dublje slojeve zemljišta, omogućava se da kukuruz lakše podnese letnje vrućine i nedostatak vode u površinskom sloju. 

U nekim zemljama pa i kod nas u novije vreme, sve je više zagovornika startnog đubrenja, deponovanjem kompleksnih đubriva zajedno sa setvom. S obzirom na to da mlada biljka ima visoke zahteve za fosforom, ali je relativno usvajanje malo, moglo bi se na taj način uneti 12-15 kg/ha NPK đubriva, ali nikako više iz razloga zbog kojih se preporučuje i unošenje azota u jesen pod osnovnu obradu. 

Pravilnim đubrenjem preko analize zemljišta, foto: (Victoria Logistic)

Prihranu azotnim đubrivima trebalo bi izbegavati jer dovode do produženja vegetacije i veće vlage zrna u berbi. Utvrđivanje predsetvene količine azota za kukuruz je najbolje uraditi na bazi N-min metode.

Primer mineralne prihrane kukuruza na bazi analize zemljišta

Sadržaj lakopristupačnog P2O5 u analiziranom zemljištu je 22,8mg, a kalijuma 21,1mg, dok je zemljište dobro obezbeđeno azotom 0,2%. Planirani prinos kukuruza je 9 t/ha suvog zrna. Kukuruzovina se zaorava.

Sa prinosom od 9t zrna i odgovarajućom masom kukuruzovine, iz zemljišta će biti izneto:

  • azota 9 x 25 = 175kg - 55kg (30% se vraća se kukuruzovinom) = 120kg ukupno izneto azota;
  • fosfora 9 x 12 = 108kg - 27kg ( 25% se vraća kukuruzovinom) = 81kg ukupno izneto fosfora;
  • kalijuma 9 x 22 = 198kg - 139 ( 70% se vraća kukuruzovinom) = 59kg ukupno  izneto kalijuma.

Pošto je zemljište optimalno obezbeđeno fosforom (22,8mg) potrebno je uneti fosfora onoliko koliko se odnese zrnom, 81kg P2O5. Sadržaj kalijuma u zemljištu je optimalan (21,1mg) pa je potrebno uneti 50-60% od planiranog odnošenja, 59 x 0,6= 35kg K2O. Pošto je zemljište dobro obezbeđeno azotom, potrebe kukuruza iznosiće 9 x 25 = 225 kg/ha N 

Uzorkovanje zemljišta i važnost N-min metoda!

U jesen je potrebno uneti:

  • 1/3 N od 225kg azota, odnosno 75kg azota;
  • 100 % P2O5, odnosno 81kg fosfora;
  • 100 % K2O, odnosno 35kg kalijuma.

Pošto je najmanje potrebno kalijuma, količina od 35kg kalijuma se deli sa sadržajem kalijuma u đubrivu. Ako koristimo NPK 15:15:15, onda je 35 podeljeno sa 0,15 = 233kg/ha. To znači da je potrebno 233kg NPK đubriva 15:15:15 da bi zadovoljili potrebe biljaka kukuruza za kalijumom.
Kako smo ovim đubrivom uneli i deo azota i fosfora, računamo koliko je potrebno još uneti fosfora i azota nekim drugim đubrivom:

  • N7 - 35 = 40kg;
  • P2O5 81-35 = 46kg.

Preostali fosfor (46kg) ćemo uneti mineralnim đubrivom MAP 12:52. Ako 46 podelimo sa 0,52 onda dobijamo da nam treba 89 kg MAP-a, sa kojim smo uneli još i 89 x 0,12 = 10,7 kg azota.

Analizom zemljišta do visokih prinosa i ušteda

Zato je krajnja računica da je potrebno uneti 29,3 kg azota po hektaru (40 kg – 10,7 kg), 29,3/0,46 (0,46 je sadržaj azota u min. đubrivu urea) kroz 63 kg azotnog đubriva Urea. Dakle, potrebno je uneti: 233 kg/ha NPK, 89 kg/ha MAP-a i 63 kg uree za prinos od 9 tona po hektaru kukuruza na osnovu analize zemljišta.

Za prinos od 9 t/ha kukuruza potrebno je: 233 kg/ha NPK, 89 kg/ha MAP-a i 63 kg uree, foto: (Stockr/Bigstockphoto)

Mogli smo za osnovno đubrenje koristiti i NPK 8:24:16 u količini od 300kg/ha, ali bi tada uneli 13kg kalijuma više, a 9kg fosfora manje. Uz dodatak od 111kg uree uneta bi bila planirana količina azota. Postoji i mogućnost da se osnovno đubrenje izvrši sa 155,7 kg MAP-a i 122 kg uree po hektaru. Time smo uneli sav fosfor i azot ali zato nismo uneli kalijum. 

Ovim se pojednostavljuje sistem đubrenja, jer pri sadržaju kalijuma od 21,1mg postoje dovoljne rezerve da se ostvari planirani prinos, ali ih je potrebno nadoknaditi naredne godine pojačanim đubrenjem kalijumom.

Primer predsetvenog đubrenja azotom

Planirano iznošenje azota iznosi 225kg/ha, a pod osnovnu obradu je uneto 75kg. Ukoliko se žetveni ostaci redovno zaoravaju, možemo računati da će se mineralizacijom, ukoliko bude dovoljno padavina, osloboditi još 60-70kg/ha azota.
Prema tome: 225 - 75 - 70 = 80kg toliko je potrebno uneti azota predsetveno i to preko 173 kg/ha Uree ( 80/0,46) ili 235 kg/ha AN (80/0,34).

Pored ovoga u zemljištu već postoji određena količina mineralnog azota, ali isto tako i posle žetve postoji određena količina mineralnog azota, tako da se ova količina ne uzima u bilans. Prema tome, osnova za obračun hraniva je analiza zemljišta kojim se dobije i preporuka đubrenja, tako da kada god postoji mogućnost, trebalo bi uraditi analizu i obratiti se za savet stručnim službama.

Posle žetve u zemljištu postoji određena količina mineralnog azota, foto: (Bigstockphoto/nzfhtpoglu)

Đubrenje suncokreta

Za formiranje jedne tone prinosa zrna i odgovarajuću vegetativnu masu suncokret iz zemljišta iznese: 45-55kg N, 20-25kg P2O5 i 70-90 kg K2O. 

Zbog manjeg žetvenog indeksa od 1:2, sa prinosom od 3t/ha zrna odnese 80kg N, 40kg P2O5 i 40kg K2O. Suncokret ima dobro razvijen korenov sistem što mu omogućava dobro iskorišćavanje hraniva iz zemljišta. Unošenje mineralnih đubriva pod osnovnu obradu je kao i kod kukuruza, 1/3-1/2 N i celokupna količina fosfora i kalijuma. Ukoliko je prethodni usev bio đubren samo MAP-om, prednost u osnovnom đubrenju treba dati formulacijama sa većim sadržajem kalijuma, npr. NPK 8:16:24.

Đubrenje soje

Soja je biljka koja dobro koristi hraniva iz zemljišta i za formiranje 1t/ha prinosa sa vegetativnom masom usvoji 100kg N, 23-27kg kg P2O5 i 50-60kg K2O. Sav fosfor i kalijum treba uneti pod osnovnu obradu, na osnovu analize zemljišta. Na zemljištima optimalne plodnosti pod osnovnu obradu treba uneti 200-300kg/ha NPK 15:15:15 ili NPK 8:24:16, a predsetveno 40-50kg azota. Unos veće količine azota utiče na odumiranje kvržica u kojima se nalaze simbiotske bakterije azotofiksatori. Inokulacija semena nitraginom je obavezna mera pred setvu jer se tako obezbeđuje fiksacija atmosferskog azota.

Stručna podrška: Damir Varga dipl.ing, PSS Subotica

Za više informacija o N-min metodi analize zemljišta, obratite se komaniji Victoria Logistic na jedan od dole navedenih kontakata!


Tagovi

Victoria Logistic Đubrenje Jari usevi Damir Varga Mineralna đubriva


Partner