Izborom deklarisanog semena protiv glavnice pšenice

Žetva pšenice za ovu godinu privedena je kraju i već sada ratari počinju da razmišljaju o novoj setvi, izboru semena i suzbijanju potencijalnih bolesti koje napadaju useve. Jedna od najopasnijih svakako je glavnica pšenice zbog koje prinos može postati neupotrebljiv. Izbor deklarisanog semenskog materijala i kontrola semena, metode su kojima se ova bolest može sprečiti.

Glavnica pšenice, odnosno tvrda ili smrdljiva snet, bila je do nedavno najrasprostranjenija od svih kod nas i u svetu. Zahvaljujući dezinfekciji semena fungicidima bolest je ograničena na krajeve sa zaostalom proizvodnjom u nerazvijenim područjima, gde može uništiti i do 80 odsto roda.

Još je ima tamo gde se ne koristi deklarisano seme, a zaštita semena, naročito druge reprodukcije, izostaje ili je neadekvatna. Osim gubitaka u prinosima pšenice, ovo gljivično oboljenje utiče i na vrednost zdravih zrna. Brašno od pšenice koja je sadržavala glavničava zrna je neugodnog mirisa i može dovesti do trovanja kod ljudi i gajenih životinja.

Crna prašina neprijatnog mirisa

Znaci zaraze mogu se uočiti nakon cvetanja, pa sve do zrenja. Dok je usev još zelen zaražene biljke, naročito klasovi, imaju plavkastu nijansu. U vreme zrenja zaraženi klasovi su nakostrešeni i mogu se zapaziti tamnija zrna koja su okruglasta. Pod pritiskom pucaju i oslobađaju crnu prašnjavu masu, od crnih spora neprijatnog mirisa. Ovo je i pouzdan znak za ovu vrstu bolesti pšenice. Obično su sva zrna u klasu zaražena, a klasovi uspravni.

Zašto je deklarisano seme pšenice najsigurniji izbor za setvu?

Prouzrokovači bolesti su paraziti Tilletia tritici i Tilletia levis. U vreme vršidbe glavničava zrna mogu da se raspuknu, a oslobođene spore da se nađu na zdravim zrnima pšenice, koje klijaju istovremeno sa klijanjem semena. Gljiva se smesti ispod vegetacionog vrha i ne oštećuje biljku do pred klasanje - kada prodire u klasiće i ulazi u seme.

Kako je suzbiti?

Čišćenje semenske pšenice od glavničavih zrna, a potom pravilna dezinfekcija semena pred setvu, predstavlja pouzdanu meru zaštite od prouzrokovača glavnice pšenice. Neophodna je dezinfekcija semena preparatima (mankozeb 200 g na 100 kg semena uz dodatak vode) ili sistemičnim fungicidima (karboksin + tiram, 200 - 250 grama na 100 kg semena, uz dodatak 0,6 L vode na 100 kg semena, tritikonazol  0,025 L/100 kg semena, uz dodatak 0,5 L vode, tebukonazol 50 ml na 100 kg semena uz dodatak 700 ml vode, protikonazol + tebukonazol).

Osim pšenice, napada i raž i trave (rod Agropirum i Lolium).

Takođe, reporučuje se ne samo zdravstvena kontrola semenskih useva, već i kontrola zdravstvenog stanja semena metodom "ispiranja" centrifugiranjem. Takvom kontrolom dobila bi se tačna informacija o potrebi tretiranja semena fungicidima u cilju suzbijanja glavnice pšenice.