Speltino brašno je veoma traženo na tržištu zato što se masovno koristi u pravljanju hleba koje organizam lako vari, kaže Jovica Ilić.
Jovica Ilić, poljoprivredni tehničar, nije zapostavio porodično imanje čak i kada je sa svojom porodicom započeo novi život u opštini Vranje. Svoj radni dan svakodnevno započinje u selu Dragobužde, koje se nalazi na području Poljanice udaljene dvadesetak kilometara od Vranja, a gde na iznajmljenih 35 hektara, uzgaja maline sorte polana, na organski način. Iako, poslednjih godina, postiže fantastične rezultate u malinarstvu, on je jesenas odlučio da se oproba i u proizvodnji spelte.
Ovu žitaricu, poreklom iz Azije, koja se najduže zadržala u ljudskoj ishrani, zasejao je na 100 hektara, koje je uzeo pod zakup u selu Pavlovac, nadomak Vranja.
"Proizvodnju spelte nisam planirao. Ideju da uđem u ovaj posao dali su mi moji poslovni prijatelji iz Šapca. Oni su mi dali seme i njima ću da prodam celokupan ovogodišnji rod. Od njih sam saznao da je speltino brašno traženo na tržištu. Veoma se isplati proizvoditi ga zato što se masovno koristi u pripremanju specijalnih hlebova koje organizam lako vari u odnosu na pšenicu", priča Jovica. Spelta kako je pojasnio ima i visok sadržaj glutena, tako da se njeno brašno može koristiti za pripremanje peciva i testenine bez jaja.
"Integralno organsko brašno spelte pravi je izbor za osobe koje žele da se hrane zdravo i žive u skladu sa prirodom. Posle ovih saznanja niko više nije mogao da me odgovori od proizvodnje ove čudotvorne biljke”, veli Jovica.
U realizaciju ovog velikog poduhvata krenuo je u saradnji sa stručnjacima vranjske Poljoprivredno stručne službe. Nada Lazović Đoković, stručnjak za ratarstvo rešavala je sve njegove nedoumice koje je imao u setvi. Primenio je svu agrotehniku koju mu je preporučila i rezultati nisu izostali.
“Posle ovako dobro obavljenih priprema bilo je pravo zadovoljstvo sejati speltu na plodnoj moravskoj ravnici. Nisam imao problema ni sa obradom zemljišta jer je postupak isti kao i pri setvi pšenice. Osnovnu obradu zemljišta za speltu moguće je obaviti i na dubini od 20 do 25 cm i to samo dve do tri nedelje pre setve, što je velika prednost u odnosu na setvu ostalih žitarica. Ona se seje od oktobra pa sve do početka novembra sa 180 do 220 kg/ha semena", priča zadovoljno Jovica Ilić.
Kaže da se može uzgajati i na siromašnim zemljištima i većim nadmorskim visinama. "I ulaganja su manja u odnosu na proizvodnju klasične pšenice i zato smatram da će ubuduće mnogi proizvođači naći interesa da je seju”, objašnjava on.
On je speltu zasejao zajedno sa plevicom. Do klijanja štitiće je od napada insekata, mikroorganizama i bolesti tako da joj tretman fungicidom neće biti potreban.
“Speltu ću jedino morati da štitim herbicidima od trave. Ona je veoma pogodna i za organsku proizvodnju jer se fungicidi ne koriste, a moguće je izbaciti i herbicide, ali bi tada u zasadima bilo više trave. Njen rast ne može da se potpomogne raznim hemijskim sredstvima, kojima se tretiraju današnje hibridne sorte pšenice. Ali zato, spelta ne upija štetne materije iz zemljišta, otporna je na patogene, što joj daje veliku prednost nad ostalim biljkama. Spelta ne daje veliki prinos. Očekujem najviše 4 tone po hektaru i dobru zaradu”, kaže Jovica.
Dodatna ulaganja ovaj poljoprivredni proizvođač jedino očekuje u vreme žetve kada speltu treba očistiti i oljuštiti.
“Dorada je skupa. Kombajn koji žanje speltu skida deo klasa i svako zrno ima plevicu na sebi koja mora da se odstrani do prodaje. Spelta nema svake godine ujednačeno zrno ni po veličini, ni po tvrdoći. Zato se mora prilagoditi mašina prema rodu iz te godine. Proces ljuštenja i selektiranja je spor i mukotrpan. Ali, spelta je skuplja od obične pšenice, pa se u toj ceni u stvari naplaćuje ovaj dodatni rad koji nije direktno vezan za proizvodnju spelte od setve do žetve", zaključuje Jovica Ilić.
Tagovi
Autorka