• Biljke
  • 23.01.2021. 10:00

Kako povećanu kiselost zemljišta podnose biljne kulture?

U uslovima neprilagođene pH vrednosti zemljišta određenoj biljnoj vrsti ona reaguje vidljivim poremećajima u početku u vidu hloroze, bledila i nekroze oboda listova, a kasnije i u njenom rastu i razviću.

Foto: Bigstock/Crisp0022
  • 133
  • 9
  • 0

Biljke imaju različite potrebe u pogledu pH zemljišta, koje može da ima snažan uticaj na njihov rast, razviće i plodonošenje. Većina biljaka se prilagodila zemljištima blago kisele do blago alkalne reakcije, (pH 6,5 – pH 7,5). Inače mogu da se razvijaju na zemljištima čija je pH vrednost u rasponu od 5,0 do 8,0, navodi stručnjak za zaštitu bilja Poljoprivredno stručne službe Prokuplje Ivana Obradović.

Odstupanja od ovih vrednosti odražavaju se manje ili više nepovoljno, što uglavnom zavisi od vrste biljaka i sposobnosti prilagođavanja takvim uslovima.

U uslovima neprilagođene pH vrednosti zemljišta određenoj biljnoj vrsti ona reaguje vidljivim poremećajima u početku u vidu hloroze, bledila i nekroze oboda listova, a kasnije i u njenom rastu i razviću. To, izaziva umanjen prinos i pogoršan kvalitet proizvoda.

Povišena kiselost dovodi do kržljavosti 

Prvi vidljivi simptomi na biljkama u uslovima povećane kiselosti su zastoj u porastu i bledilo lišća. Oštećene biljke ostaju kržljave, njihovo lišće se povija i ima intenzivniju interkostalnu hlorozu. Tako, na primer, na kukuruzu se ne zapažaju upadljive promene sve dok je pH iznad 5,0, a ako je zemljšte kiselije naročito ako pH pada ispod 4,5 tada se primećuje osetan zastoj u porastu, ističe Obradovićeva.

Indikatori: Pomoću korova odredite tip zemljišta

Na kiselim zemljištima klijanci šećerne repe trpe ozbiljne posledice koje se odražavaju na zastoj u porastu. Na takvim zemljištima korovske biljke se uspešnije razvijaju, pa se dešava da one prosto, uguše mlade tek iznikle biljke šećerne repe. Kotiledoni listići biljaka na kiselim zemljištima imaju uspravan položaj, a na ivicama listova dolazi do pojave hlorotičnosti i purpurnog bojenja.

I primarni koren doživljava značajne promene uključujući, u težim prilikama i njegovo uginjavanje. Na korenu se obrazuje veći broj končastih korenovih dlačica.

Biljke podložne napadu parazitnih gljivica

I drvenaste biljke, posebno neke vrste voćaka, pate u razvoju u uslovima povećane kiselosti zemljišta. Nepovoljno delovanje kiselih zemljišta ispoljava se, pre svega, zbog nepovoljne koncentracije pH jona, štetnog uticaja toksičnih elemenata kao što mogu biti aluminijum i magnezijum i nepotpune iskorišćenosti drugih osnovnih elemenata od strane gajenih biljaka.

Uz to, zemljište sa povećanom kiselošću može i indirektno da obavlja štetan uticaj na gajene biljke, jer u njemu nailaze na povoljne uslove i neke parazitne gljive koje napadaju koren biljaka. Takva je na primer, Plasmodiophora brassicae, prouzrokovač kile kupusa i ostalih krstašica.

Alkalna zemljišta teško podnose jabuka i kruška

Oštećenja prouzrokovana niskim pH, u većini slučajeva su izazvana većom topljivošću mineralnih soli u kiseloj sredini. Te soli dostižu koncentraciju koja, postaje toksična za biljke i ometa apsorpciju ostalih neophodnih elemenata.

Višak natrijumovih soli u zemljištu, naročito natrijum hlorida, natrijum sulfata i natrijum karbonata, značajno povećava pH vrednost zemljišta i dovodi do takozvanih alkalnih oštećenja na biljkama. Oštećenja na biljaka u zemljištima povećane alkalnosti se ispoljavaju prvenstveno na lišću koje poprima hlorotičan izgled, zatim dolazi do ožegotina, a kasnije i čitave biljke izgledaju klonulo i primetno sporije rastu.

Alkalna zemljišta naročito teško podnose drvenaste biljke medju kojima se ističu jabuka i kruška, a od zeljastih biljaka posebno pšenica, dok su neke druge vrste (šećerna repa, lucerka i nekoliko trava) potpuno tolerantne, čak bolje uspevaju na alkalnim zemljištima (lucerka), navodi stručnjak za zaštitu bilja iz Prokuplja.

Kako popraviti pH zemljišta?

Popravkom pH zemljišta i njegovim dovođenjem do reakcije koje biljke mogu da podnesu bez većih posledica, u značajnoj meri rešavaju se mnoge nepovoljnosti na koje gajene biljke tokom svoje antogeneze nailaze.

Kako da odredite i poboljšate pH vrednost zemljišta

Kako smo ranije pisali, potrebno je dodati u sloj zemljišta organske materije, kao što su tresetna mahovina, malč od hrastovog lišća, kompost, iglice bora. Cilj je da se postigne pH od 6.5 do 6.8, ali taj posao može da traje i dve sezone. Zamljišta koja imaju pH ispod 6.5 najšečće su veoma kisela za većinu biljaka.

U takvoj situaciji je potrebno koristi kreč, koji će obezbediti dovoljno mangana. Kreč je potrebno dodati nakon žetve ili berbe, kao priprema za sledeću sezonu, jer mu je potrebno vreme da deluje. Još brže će delovati pepeo, koji će obezbediti i kalijum.


Izvori

Poljoprivredna stručna služba Srbije


Tagovi

Kiselost zemljišta Ivana Obradović Alkalna zemljišta Hloroza Parazitne gljivice pH zemlišta Popravka


Autorka

Julijana El Omari

Više [+]

Diplomirani novinar specijalizovan za agro novinarstvo. U poslu i životu vodi se Ničeovom formulom sreće: jedno "da", jedno "ne", jedna prava linija, jedan cilj...