• Tržište pšenice
  • 15.07.2020. 14:00

Kako trendovi na svetskom tržištu utiču na cenu pšenice u Srbiji?

Trenutno, cena pšenice na Produktnoj berzi u Novom Sadu od početka žetve do sada kreće se između 17,5 i 18 dinara po kilogramu bez PDV-a i već nedeljama ovaj iznos je prilično stabilan.

Foto: JumpStory
  • 143
  • 17
  • 0

Novozelandski farmer, Erik Votson, postavio je svetski rekord u prinosu pšenice od 17,398 tona po hektaru, popravivši vlastiti uspeh iz 2017. godine od 16,791 tone na istoj površini. Sa druge strane, preko "velike bare" stižu vesti da su povšine pod pšenicom u Sjedinjenim Američkim Državama ove godine najmanje, još od sezone po završetku Prvog svetskog rata, tačnije od 1919. godine. Iz tog razloga, tamo se očekuje prinos od oko 49,6 miliona tona dok je lane bio 52,3 miliona.

Oboren svetski rekord u prinosu pšenice sa neverovatnih 17,398 t/ha

Naprosto, Amerikanci su, zbog mnogih nepoznanica izazvanih pandemijom virusa Kovid - 19 i svime što ona sa sobom nosi, smanjili površine svih useva pa tako i žita. U periodu velike neizvesnosti i nestabilnosti, uvideli su da je sada pravi momenat za odmor zemljišta, a da to ne izazove velike turbulencije na tamošnjem tržištu.   

Srbija okrenuta crnomorskom tržištu

Ipak, kako ovakvo stanje, daleko od Balkana utiče na domaće tržište pšenice, kao i na cene hlebnog žita u Srbiji i regionu?

Konkretno, novozelandski rekord za ispravku u Ginisovoj knjizi rekorda - nimalo, a američki deficit -  vrlo malo. Srbija i veći deo Balkanskog poluostrva okrenuti su ka crnomorskom tržištu, gde su glavni igrači Ukrajina, Evropska unija i Rusija. U EU se, zbog manjeg roda očekuje izvoz od 27 miliona tona, naspram prošlogodišnjih 38 miliona tona. Podbacio je rod i u velikoj žitnici Ukrajini, ali sa druge strane Rusija se vraća na mesto lidera na pomenutom tržištu, s obzirom da Rusi očekuju prinos od 76,5 miliona tona, od čega je izvozu namenjeno 36 miliona tona.

Crnomorsko tržište i dalje najvažnije u trgovini pšenicom

Generalno, deficit Ukrajine i EU nadomestio je dobar rod u Rusiji, ali i u Turskoj, Indiji i Kini, a naročito Australiji, koja figurira kao veliki izvoznik pšenice. Značajne količine žita iz Rusije neumitno će povećati pritisak na crnomorsko tržište pa se ne očekuje poskupljenje hlebnog žita kod nas. Opšte poznata stvar je da na svetskom tržištu odavno nema, kao pre nekoliko decenija, velikih razlika u ceni pšenice iz različitih delova sveta. 

Domaći prinosi šarenoliki dok je cena stabilna

Trenutno, cena pšenice na Produktnoj berzi u Novom Sadu od početka žetve do sada kreće se između 17,5 i 18 dinara po kilogramu bez PDV-a. Već nedeljama ovaj iznos je prilično stabilan, a prema rečima direktora Produktne berze, Miloša Janjića, u dogledno vreme ne očekuju se veće oscilacije. Ipak, zbog pogoršanja situacije sa virusom korona, teško je predvideti mnogo faktora pa i dešavanja na tržištu u narednim mesecima. 

"Prinosi ove godine u Srbiji su izuzetno različiti i kreću se od tri do 8,5 tona po hektaru. Najviše je podbacio Banat, konkretno severni delovi ove oblasti, a solidan rod je zabeležen u Sremu, Mačvi, delovima Bačke i centralne Srbije. Ipak, vidljive su velike razlike čak i u susednim opštinama, u zavisnosti od toga kada i koja količina kiša  je pala na nekom području. Sa druge strane, kvalitet pšenice u Srbiji je veći nego prošlosezonski, kada je bilo problema zbog toksina uzrokovanim velikom količinom vlage. Zbog pritiska većih količina žita iz Rusije koja će uticati na crnomorsko tržište, očekuje se da najveći deo žitarica iz Srbije bude plasiran na regionalnom tržištu, zbog solidnog kvaliteta i manjih transportnih troškova", navodi Janjić. 

Retko preko 20 dinara za kilogram

Nedavno je Zadružni savez Vojvodine, u odnosu na projekcije troškova poljoprivrednika prilikom uzgoja hlebnog žita, izjavio da bi cena pšenice trebala da se kreće u rasponu između 21 i 23 dinara po kilogramu, kako bi na ovoj ratarskoj biljci bilo zarade. Na žalost ratara, trenutno ta cifra, sa aspekta stanja na lokalnom ali i na međunarodnom tržištu, deluje nedostižno. Naime, poslednjih godina na Produktnoj berzi u Novom Sadu, cena pšenice je retko prelazila 20 dinara. Najviši iznos u proteklom periodu bio je u maju 2014. godine, neposredno pre žetve, a bio je 24 dinara bez PDV-a. Međutim, ova blagodet za proizvođače nije dugo potrajala, s obzirom da je već pri kraju žetve, ona iste godine drastično pojeftinila, za čak sedam dinara (koštala je 17 dinara po kilogramu bez PDV-a).  

Cena pšenice ove godine - 20 dinara?

Tokom 2017., recimo, a ostala je zapamćena kao izuzetno sušna u Srbiji i većem delu Balkana, cena pšenice na novosadskoj Produktnoj berzi na početku godine (1. januara 2017.) bila je 17,50, a na kraju (31.12.2017.) iznosila je 17,60 dinara po kilogramu bez PDV-a. Te godine cenovno je varirala u opsegu od 3 dinara i 30 para. Najniži iznos u trgovanju zabeležen je u vreme žetve, 27. juna (16 dinara), a najviši 20. oktobra (19,30 dinara po kilogramu bez PDV-a).  

Od početka 2020. godine, pšenica je na pomenutoj berzi najskuplja bila u februaru, kada se plaćala 20,50 dinara za kilogram. Ubrzo nakon toga, krenula je pandemija i proglašenje vanrednog stanja, kao i neizvesnost na tržištu, a to je i dalje prisutno.   


Tagovi

Proizvodnja pšenice Površine pod pšenicom Odmor zemljišta Hlebno žito Miloš Janjić Domaće tržište Crnomorsko tržište Cena pšenice Vreme žetve


Autor

Dušan Knežić

Više [+]

Dušan je poljoprivrednji inženjer, novinar i lovac. Novinarstvom se bavi od 2002. godine. Moto kojim se vodi je "Usuditi se, to je cena napretka".