Verovatno ćemo zabeležiti nešto niži prinos zbog kasnije setve, ali ne mora da znači da će to biti išta dramatično, ocenjuje stručnjak za ratarstvo Goran Bekavac.
Bojazan da će zakasnela setva kukuruza značajno uticati na dalji razvoj biljaka, a posebno na prinose, ako pitate stručnjake, ne bi trebalo da postoji. Svakako će se, prema njihovom mišljenju odraziti na naredni period, ali je, smatraju, ključno ono što sledi - vremenske prilike u fazi punjenja zrna, rasta i razvoja.
Do sada je, prema podacima Udruženja Žita Srbije, na severu zemlje posejano oko 98 odsto površina, dok u centralnoj Srbiji radovi na polju nisu ni blizu kraja.
"U Vojvodini se bliži kraju, dok u centralnoj Srbiji kasni setva svih prolećnih kultura zbog hladnog vremena. A tako kasne i informacije i sa terena, te još uvek ne raspolažemo ukupnim podacima jer se znatno razlikuju po regionima", navodi direktorka ovog udruženja Sunčica Savović.
Prinos i kvalitet će, smatra, zavisiti od vremenskih prilika u mesecima koji slede.
"Posebno u ključnim fazama kao što su polinacija, punjenje zrna, tako da će ove godine usevi biti mnogo podložniji uticaju vremenskih prilika koje budemo imali u toku njihovog rasta i razvoja."
Ukoliko prognoza bude išla na ruku ovoj kulturi i ratarima, ona ocenjuje da bi jedino moglo doći do kašnjenja žetve.
"Ona će kasniti jednako kao i sama setva, što bi bilo nekih 10-ak dana", navodi naša sagovornica.
Da će ova godina definitivno biti upamćena po tome što kiša i hladniji dani nisu dozvolili proizvođačima da na vreme uđu u njive, smatra stručnjak za ratarstvo Goran Bekavac. Međutim, mišljenja je da, prema trenutnoj situaciji na terenu, značajnih loših posledica, neće biti.
"Ukoliko mi na današnji dan imamo procenu da je u Vojvodini posejano oko 98 odsto, onda je to sjajan podatak i verovatno ćemo zabeležiti nešto niži prinos zbog kasnije setve, ali ne mora da znači da će to biti išta dramatično", ocenjuje Bekavac.
Ukazuje da bi svakako ove radove trebalo završiti do 10. maja kako bismo mogli reći da je sve obavljeno u optimalnom roku.
"Višegodišnje iskustvo pokazuje da, ako zakasnimo sa setvom malo više, odnosno nastavimo je i posle ovog datuma, svaki dan zakašnjenja donosi gubitak prinosa od 90 kg po danu. To znači da, ako bismo završili 20. maja, imali bismo smanjenje roda od oko 900 do 1.000 kg i to samo zbog odlaganja od 10-ak dana."
Ipak, ono što jeste dobro u čitavoj situaciji, jeste da su se ratari opremili malo boljom mehanizacijom. Imaju bolje sejalice, tako da bi trebalo da sve završe na vreme, smatra Bekavac. Napominje da uz dobru tehnologiju proizvodnje, kvalitetno obavljenu setvu i toplo vreme u narednom periodu, nicanje može ići brzo.
"Te biljčice će se pojaviti već šestog, sedmog dana posle setve što je gotovo idealna situacija. Početna faza porasta će ići u dobrom vremenskom periodu u smislu i temperature i vlažnosti zemljišta."
Koliki će rod biti, zavisiće, prema njegovom mišljenju, od vremena u toku leta.
"Kritičan period nam je od polovine jula do sredine avgusta. To nam je glavna determinanta za formiranje prinosa."
Ovo kašnjenje ne može, dodaje, da utiče ni na hemijski i nutritivni kvalitet, ali bi moglo doći do pojave nekih fitopatogenih gljiva, pre svega iz roda fuzarijum i aspergilus.
"Poljoprivrednici treba da redovno čiste useve od korova. Primena herbicida je obavezna agrotehnička mera i ukoliko mogu da obezbede, jedno do dva kultiviranja bi bilo obavezno. Znači, međuredna kultivacija izuzetno povoljno utiče na rast i razvoj kukuruza", objašnjava Bekavac.
A kada su u pitanju hibridi, primećuje da su se proizvođači i ove godine odlučivali za ranije FAO grupe od srednje rane do srednje kasne.
"Znači grupe 350 do 550. I to je ispravna odluka, jer ti hibridi obezbeđuju i ozbiljan prinos i raniju žetvu", napominje naš sagovornik.
Do kraja setve, u celoj Srbiji pod kukuruzom bi trebalo da se nađe gotovo million hektara.
Tagovi
Autorka
