Kod plodoreda je poželjan uzgoj kultura različitih grupa

Plodored ima mnogo prednosti (bioloških, agrotehničkih i organizaciono-ekonomskih) nad monokulturom. U to su se naročito poslednjih godina uverili mnogi poljoprivredni proizvođači koji su uzastopno sejali pšenicu na istoj parceli pa su imali mnogo veću pojavu bolesti na pšenici i štete od njih nego oni koji su ovaj usev uzgajali u plodoredu, navodi stručnjak za ratarstvo Poljoprivredno stručne službe Kosovska Mitrovica Zoran Milosavljević.

Nestabilno tržište i velika fruktacija cena poljoprivrednih proizvoda, specijalizacija mnogih gazdinstava na proizvodnju manjeg broja useva, nabavka krupne mehanizacije i skupih linija mašina, pa i primena herbicida donekle su umanjili nekadašnji značaj plodoreda.

Koje povrće se najbolje slaže u plodoredu?

Ipak i dalje ovo ostaje vrlo korisna mera, pa ga treba praktikovati gde god je to moguće uz uvažavanje specifičnosti savremenog gazdinstva. Specijalizacija gazdinstava na manji broj kultura traži i smanjen plodored.

Kombinacija tri grupe kulture 

Zavisno od smera proizvodnje gazdinstva i potreba tržišta plodoredi mogu biti ratarski, povrtarski, krmni i kombinacija ova tri. U kombinaciji ove tri grupe kultura u plodoredu mogu se lako ostvariti dve ili tri žetve godišnje jer je veći izbor kultura sa kraćom vegetacijom. Pri tome se naročito povrće i krmno bilje kratke vegetacije koriste kao postrni ili naknadni usev, savetuje Milosavljević.

Poželjno je da u plodoredu budu zastupljene kulture iz tri najvažnije grupe; okopavine, strna žita i leguminoze i da se usevi smenjuju između tih grupa, ne u istoj grupi. Tako je dobra smena: kukuruz, pšenica, soja a ne, na primer; pšenica, ječam, ovas ili kukuruz, krompir, repa.

Stručnjaci savetuju leptirnjače u tropoljnom plodoredu

Kako smo ranije pisali, upravo uvođenjem neke leptirnjače kroz tropoljni plodored kojim prekidamo životni ciklus štetočina, bolesti i korova. Soja ili ostale leptirnjače obogaćuju zemljište azotom, povećavaju se prinosi naredne kulture nakon leptirnjača bez dodatnih ulaganja, raspoređuju se troškovi proizvodnje na celu sezonu.

Ako je u plodoredu uključena neka parcela, na primer, razorana livada, u prvoj godini bi na njoj trebalo sejati neku od okopavina koje najbolje iskorišćavaju visoku prirodnu plodnost i odmornost takvog zemljišta. Takve su krompir, kupus, dinje, lubenice i slićno, navodi stručnjak za ratarstvo.