Koji je značaj ljuštenja strništa?

Odmah po skidanju strnih žita treba izvršiti ljuštenje strništa - garenje na 10 - 15 cm dubine. Ljuštenje, kako kaže savetodavac u Poljoprivredno savetodavnoj stručnoj službi Požarevac Jorgovanka Vlajkovac, izvršiti teškim tanjiračama ili plugom čime se postižu višestruke koristi.

"Pošto zemljište posle žetve ostaje bez useva, podložno je isušivanju pa se ljuštenjem - garenjem prekida kapilaritet i čuva vlaga u zemljištu koja će biti zadržana u tom obrađenom sloju, a i zemljište će bolje zadržavati vlagu od kasnijih mogućih padavina što će biti od velikog značaja za lakšu jesenju obradu zemljišta", kaže ovaj stručnjak za ratarstvo.

Podsetimo, umesto plitkog ljuštenja oranica posle žetve, može se obaviti i oranje na punu dubinu i to na 15 do 25 centimetara, tada treba rasturiti mineralno đubrivo ili stajnak za naredni usev. Posle oranja brazdu treba zatvoriti kako bi se zemljište poravnalo i smanjilo isparavanje.

Smanjivanje korovske populacije

Ljuštenjem strnjišta se omogućava lakša i brža mineralizacija biljnih ostataka, čime se povećavaju biljkama lako pristupačna hraniva.

"Garenjem se sprečavaju korovi, koji su ostali na njivi, da izbace seme i tako je još više zakorovi. Takođe semena korova koja su već u zemljištu, stavljaju se u povoljne uslove za klijanje i nicanje, pa se tako kasnije iznikle biljke jesenjim dubokim oranjem uništavaju", kaže savetodavac i dodaje da se ovim postupkom na parceli značajno smanjuje korovska populacija.

Smanjuje potrošnju goriva u jesen

Ljuštenje strnjišta, kako kaže, pospešuje ekonomičniju biljnu proizvodnju jer smanjuje potrošnju goriva za jesenje duboko oranje, jer je takvo zemljište mnogo lakše obraditi u jesen, zbog rastresitosti i boljih vodno-vazdušnih osobina.

Obavezna mera: Na ljuštenju strništa ne treba da se štedi jer može skupo da košta

"Naravno, ljuštenje strništa može dati dobre rezultate samo ako se obavi odmah posle skidanja strnih žita, jer ako se zakasni korovi će stići da izbace seme, zemljište se može isušiti, i biće teže za obradu pa će se koristi od ove operacije znatno smanjiti", dodaje ona.

Savetodavac za ratarstvo i povrtarstvo u vranjskoj Poljoprivredno savetodavnoj i stručnoj službi Zoran Lazarov podseća ratare da ovu meru mogu da iskombinuju i dodavanjem azota, u proseku sa 60 kilograma po hektaru, i na taj način pospeše proces razgradnje zaoranih zetvenih ostataka u preko potreban humus, prenosi Jugmedia.