Razlozi žutila pšenice i ječma su brojni, a važno je pratiti simptome od samog početka kako bi znali proceniti o čemu je tačno reč i pravovremeno reagovali.
Nije redak slučaj da se nakon povlačenja snežnog pokrivača, obično u rano proleće, otkriju polja ozimih useva prošarana većim ili manjim oazama žutila. Ove su ih godine neki uočili i ranije.
Više je uzroka žutila žitarica, ali važno je pratiti simptome od samog početka kako bismo znali da procenimo o čemu je tačno reč i mogli pravovremeno da reagujemo.
Tople jeseni, kao što je bila i ova prošla, stvorile su idealne uslove za pojavu lisnih vaši koje, osim što biljkama štete nanose sisanjem sokova, predstavljaju opasnost i kao vektori virusa, uzročnika nekih bolesti ozimih žitarica. Osim napada vaši, razlog žutila može biti i ispiranje hraniva ili njihova blokada u zemljištu, a najčešće je reč o azotu. Takođe, uzrok mogu biti i veće količina padavina tokom zimskog razdoblja, ali i kiselo tlo.
Ako se polje žuti jednakom nijansom, većinom se radi o neishranjenosti useva ili blokadi hraniva. Žitarice bi prvenstveno trebalo pregledati pa tek onda primeniti mere za njihov oporavak. Stanje se može poboljšati folijarnim preparatima kada je temperatura zemljišta minimalno četiri do 5°C, jer na toj temperaturi koren može normalno da funkcioniše. Treba napomenuti da ratari često prave grešku jer prihranjuju NPK đubrivom u razmeri 15:15:15, a ono je namenjeno predsetvenom đubrenju.
"Moguće je da su pšenica i ječam sada žuti zbog jesenjeg napada lisnih vaši“, kaže nam prof. dr. sc. Emilija Raspudić.
"One su prenosnici virusa žute patuljavosti koji uzrokuje žutu pegavost ječma i može dovesti do smanjenja prinosa za više od 70 odsto“, upozorila je.
Simptomi napada ovog virusa, kako i sam naziv govori, se ogledaju u patuljastom rastu biljke i promeni boje lista. Početni znak bolesti je žućenje listova koji kasnije poprime crvenkastu boju. Treba napomenuti da lišće menja boju od vrha i krajeva prema središnjoj žili. Osim toga, slabi i korenov sistem koji je zato osetljiv na smrzavanje.
"Ali, slični simptomi mogu nastati i zbog abiotskih uzroznika kao što su niske temperature, nedostatak azota, sumpora kao i višak ili manjak vode“, napominje Raspudićeva i dodaje da su mogući uzrok i oštećenja izazvana herbicidima, pa se pažljivo mora proučiti koji je stvarni razlog žutila.
Zbog napada lisnih vaši ječam zaostaje u rastu, listovi su zlatnožute boje i na njima mogu biti prisutne gljive čađavice.
"Kod zaraze virusom patuljavosti u jesen mlado lišće promeni boju i postaje deblje pa stoji uspravno“, dodaje ova naučnica rekavši da ranija zaraza za posledicu ima izostajanje klasanja ili su klasovi manji, a mogu čak biti i sterilni.
Dakle, kod zaraze u ranim fazama biljke dosežu trećinu do polovinu normalne visine, klasanje je retko, a prinos smanjen. Međutim, kod kasnije zaraze, simptomi su blaži, a mogu se uočiti hlorotične pege na srednjim listovima, dok gornji listovi pocrvene.
"Kod obe kulture zaraza može biti u oazama ili kod jakog napada može biti zaražen čitav usev. Treba spomenuti i da su kod jesenjih zaraza zabeležene najveće štete“, upozorava naša sagovornica.
Pojavu lisnih vaši na terenu treba pratiti redovnim pregledima, a Raspudićeva napominje da je pre suzbijanja dobro znati i o kojim se tačno vrstama radi, ali ističe da to mogu proceniti samo stručnjaci.
"Mogu se pratiti postavljanjem žutih ploča ili posuda, vizualnim pregledom ili direktnim sakupljanjem, što se u jesen radi u oktobru i novembru", pojašnjava.
Virus prenosi 20-ak vrsta lisnih vaši (Rhopalosiphum padi - sremzina lisna vaš, Rhopalosiphum maidis - zelena kukuruzna lisna vaš, Sitobion avene - ovsena lisna vaš i drugo), a domaćini su im višegodišnji travni korovi.
"Kukuruz je značajan domaćin jer je on most prenosa virusa između žetve i setve odnosno mladih useva ozimih žitarica”, tvrdi ona.
Napad lisnih vaši opet se može očekivati u proleće porastom temperatura, a tada je on obično jači i još masovniji.
“Obično je to krajem aprila i početkom maja, u vreme klasanja kada daju veći broj generacija”, pojašnjava.
Što se tiče zaštite, najbolje bi bilo da postoje tolerantne sorte, ali njih na žalost nema. Mogu pomoći agrotehničke mere kao što su kasnija jesenja setva ili ranija setva jarih useva u proleće.
“Kod jarih useva, ako je to moguće treba osigurati prostornu izolaciju od ozimih useva pa ih sejati što dalje jedni od drugih, sprovesti umereno đubrenje, posebno ne preterivati s azotom”, kaže uz napomenu da bi obavezno trebalo suzbijati korove jer su potencijalni izvor zaraze.
Što se tiče primene insekticida, preporučuje da se lisne vaši suzbijaju u jesen kako bi se sprečio prenos virusa, a u proleće kada se očekuje prinos veći od šest tona po hektaru i populacija vaši prelazi kritični broj za prag odluke pri čemu treba voditi računa o fazama razvoja biljke.
"Virus kao uzročnik bolesti suzbija se tako da se uništavaju vektori virusa odnosno u ovom slučaju lisne vaši", rekla je Raspudićeva na kraju.
Povezana biljna vrsta
Tagovi
Autorka