Loša godina za kukuruz i pšenicu - dobra za korove

Nakon prošlogodišnjeg sušnog proleća i leta, niko nije očekivao da će ova godina biti sa toliko padavina. I poljoprivrednici i savetodavci, više su se pripremali za godinu sa manje padavina, ali ovo što se sada dešava, ovako ekstremne vremenske prilike, posledica je klimatskih promena o kojima se priča decenijama.

"Ono što možemo da očekujemo su ekstremne vremenske prilike, pa kada bude toplo, biće sušno i previše toplo, kada su kiše, neće biti onih 'normalnih' na koje smo navikli. U ovakvu situaciju smo ušli sa blagim zimama, a i ove godine gotovo da nije bilo snega i to je u startu stvorilo probleme poljoprivrednim proizvođačima", kaže stručni saradnik za ratarstvo Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Valjevo Snežana Stojković Jevtić i dodaje da je sneg dobar izolator i štiti od niskih temperatura, a kada se topi, povećava se količina vlage u zemljištu. Sve to je ove godine izostalo.

Biljne bolesti, štetočine i korovi

Relativno visoke temperature u zimskom periodu dovele su do toga da su preživeli prouzrokovači biljnih bolesti i štetočine. One su se namnožile, korovi takođe i to su bili najveći problemi na početku vegetacije useva

"Poljoprivrednici su zbog toga morali da obave dodatne tretmane, što utiče na cenu proizvoda i poskupljuje proizvodnju. U aprilu smo imali sneg i mraz, vreme kakvo je trebalo da bude u januaru i zbog toga je kasnila setve kukuruza u Kolubarskom okrugu", kaže naša sagovornica.

Poljoprivrednici i po dva puta sejali kukuruz

U vreme kada su optimalni rokovi za setvu kukuruza i kada je trebalo sumirati rezultate, poljoprivrednici su tek obavljali taj posao i to se nastavilo i u maju.

"I ranijih godina je bilo kada je kasnila setva, ali onda usledi toplo vreme, sa određenim količinama padavina i na taj način se to kompenzuje sa nepovoljnim vremenom za setvu. Međutim, ove godine u maju je bilo mnogo padavina, bilo je vetra i grada, pa je na nekim mestima došlo do potpunog uništenja useva. Imali smo i situacija da su ljudi morali da preseju njive, a onda se dešavalo i da je propalo i to", kaže stručnjak za ratarstvo i dodaje da je došlo do trajnog oštećenja parcela na pojedinim mestima, tamo gde je bilo bujica i velikih voda, odneto je sve i ljudi prosto ne znaju šta da rade.

"Prvo je setva bila pomerena za maj, sada ono što su presejali je uništeno, a na izmaku smo juna. Sad je nemoguće bilo šta posejati što će u nekim, a naročito ne u ovakvim uslovima uspeti da donese neki rod, pa je neizbežno da će se mnogi suočiti sa nedostatkom hrane za stoku", kaže Stojković Jevtić.

Nepovoljno vreme i za pšenicu

Stojković Jevtić je navela i dodatni problem, a to je da je sada nemoguće posejati kukuruz najniže grupe zrenja, jer se semena tih hibrida proizvode u malim količinama i namenjena su pre svega za planinska područja, a svi rokovi za setvu su prošli. Dodaje da su nepovoljni vremenski uslovi i za ostala strna žita.

Šta uraditi s poljoprivrednim površinama nakon poplava?

"Blaga zima dovela je do pojačanih bolesti, ima dosta štetočina, korova, mehanizacija nije mogla da uđe u parcele kako bi se izvršila zaštita. Posebno je primetno da su se na mnogim parcelama pojavili korovi kojih do skoro nije bilo na našim prostorima, a zbog vremenski uslova i nemogućnosti ulaska mehanizacije, nije se na vreme obavilo suzbijanje, jer prosto nije moglo u njive u onom periodu kad treba obaviti suzbijanje, a tim korovima su pogodovale ovakve vremenske prilike", kaže savetodavac i dodaje da u takvim slučajevima, korovi rastu, kukuruz gubi bitku i zaostaje u razvoju.

Početkom jula kreće žetva pšenice

A krajem juna počinju i pripreme za setvu strnih žita, pre svega pšenice. U Kolubarskom okrugu žetva počinje oko 10. jula i na određenom broju parcela, gde žito nije poleglo i gde ima prinosa, žetva će moći da se obavi.

"Ove godine povećane su površine i pod pšenicom je oko 17.700 hektara. Zbog dosta kiše, vetra i grada, došlo je do pleganja useva, bolesti i štetočine su uzele svoj danak, usevi su uglavnom tamni, pocrneli i sve to će, pored smanjenja prinosa smanjiti i kvalitet zrna", kaže naša sagovornica i dodaje da je poznato da kada se žita nalaze u fazi zrenja, potrebni su stabilni uslovi, toplo vreme, nije poželjno ni da bude preko 30 stepeni, kako bi to žito sazrelo i kako bi mogla da se obavi žetva.

Ovakve vremenske prilike uticaće na kvalitet i prinose kukuruza i pšenice i ostaje da se vidi, šta će moći da se iskoristi od ovogodišnjih prinosa.