Ministarstvo poljoprivrede: Nema mikotoskina u pšenici

Prinosi pšenice nisu zaraženi mikotoksinom, rekao je direktor Uprave za zaštitu bilja u okviru Ministarstva poljoprivrede Nebojša Milosavljević komentarišući navode u pojedinim medijima da je pšenicu zahvatilo gljivično oboljenje čija posledica je previše deoksinivalenola (DON), supstance iz grupe mikotoksina.

"Nije pšenica zaražena, nego je to produkt rada nekih gljiva koje se javljaju na pšenici, zbog izuzetno kišnog perioda, pogotovo u toku proleća na pojedinim parcelama koje nisu dovoljno štićene," rekao je Milosavljević prenosi RTS.

Svega oko 30 odsto pšenice u optimalnoj fazi nicanja

Inspektori kontrolišu parcele, skladišta i mlinove

On ocenjuje da poljoprivrednici, čije parcele nisu bile dovoljno zaštićene, u nekim situacijama nisu mogli da zaštite pšenicu zbog vremenskih uslova, ali da ima i slučajeva gde parcele nisu zaštićene jer ratari nisu primenjivali savete i sugestije stručnjaka. Dodaje da je do pojave mikotoksina kod ove žitarice došlo i zbog pojave fusarija i fuzarioza na pšenici.

U periodu vegetacije i žetve inspektori su kontrolisali njive sa pšenicom, ali i skladišta ove ratarske kulture i proveravali da li je mikotoksin prisutan, posebno da li je prisutan DON.

"Kod onih parcela i količina pšenice koje su bile zatečene prilikom skladištenja, a imali su povećanu koncentraciju DON-a preduzete su mere, a to je zabrana korišćenja takve pšenice za ljudsku ishranu, tako da se koristila samo za stočnu hranu”, naveo je Milosavljević.

Milosavljević ukazuje i na to da su inspektori sprovodili nadzor pšenice i u mlinovima.

“Dalja kontrola nastavljena je zajedno sa poljoprivrednom inspekcijom u mlinovima. Sva pšenica koja je dolazila u mlinove je bila pod stalnom kontrolom fitosanitarne i poljoprivredne inspekcije, kao i pšenica koja se nalazi u skladištima. To se odnosilo i na brašno koje se dalje koristilo za proizvodnju hleba," istakao je on.

Slab izvoz i pad cene pšenice smanjili potražnju za tom žitaricom

Da li će potrošači dobiti bezbednu pšenicu?

Pomoćnik ministra za sektor poljoprivredne inspekcije Nenad Vujović poručio je da potrošači ne treba da brinu i da će do njih proizvodi stići bezbedni.

"Poljoprivredni inspektoru su na terenu u redovnim kontrolama, ima sporadičnih slučajeva da utvrđujemo određene nepravilnosti i, kao i u svim drugim slučajevima, reagujemo na način da taj proizvod bude bezbedan za krajnje potrošače", rekao je Vujović.

Pšenica koja nije dozvoljena za hranu za ljude ostaje u granicama dozvoljenim za hranu za životinje, rekao je on dodajući da se kontrole sprovode redovno i da postoji stalna komunikacija sa samim poljoprivrednicima koji, kako navodi, takođe vode računa o usevima.

“Do sada nismo imali nijedan slučaj da smo imali neki problem u bilo kojoj varijanti, što se tiče potrošača. Čuo sam neke priče da li je situacija alarmantna ili nije. U svakom slučaju situacija je pod kontrolom. Takođe, ima dovoljno pšenice", naglasio je Vujović.

Prema njegovim rečima, na promenu kvaliteta pšenice svake godine utiču različiti faktori. To su, kako kaže, stenice, vlažno zrno ili neki drugi razlog. Kada je u pitanju ova godina, navodi da razlog tome jesu vremenski uslovi u periodu rasta pšenice. Međutim, dodaje da na kvalitet utiče i zrno koje se koristi za sadnju, dodajući da poljoprivrednici u našoj zemlji neretko koriste seme koje čuvaju, a ne ono koje treba.

Reč stručnjaka: "Tavansko" ili deklarisano seme?!

Galetin: Srbija nije izvezla ni jedan kilogram pšenice u Egipat

Agrarni analitičar Žarko Galetin, komentarišući za Agroklub prisustvo DON-a u pšenici osvrnuo se na negiranje države da u pšenici ima ovog toksina.

"Veoma ozbiljno se pokrenula priča o zdravstvenoj ispravnosti pšenice, o prisustvu DON toksina, država to negira i najnoviji nalazi sa državnih nekih kontrolnih izveštaja idu u pravcu da mi nemamo zaraženu pšenicu. Međutim, na egipatsko tržište, koje je otvoreno međudržavnim sporazumima između Srbije i Egipta o izvozu pšenice, nije izvezen nijedan kilogram pšenice. Pšenica nije bila konkurentna roba ni sa aspekta izvoza, a to je najveći generator tražnje, a ni sa aspekta domaćih potrošača koji traže kvalitetnu pšenicu“, navodi Galetin.

Podsetimo, o prisustvu mikotoksina u pšenici pisao je i Radio 021. U emisiji ovog medija “Poljoprivredno dobro” poljoprivrednik iz Sibača u Sremu Dragiša Gujić naveo je da pšenicu ne može da proda, jer se kupci žale na loš kvalitet, dodajući da je sam primetio da njegov ovogodišnji rod pšenice ima određene parazite.

Iz Ministarstva poljoprivrede za ovaj medij rekli da su loši vremenski uslovi uticali na stvaranje ovog problema.

Međutim, prema pisanju Radija 021, osim poljoprivrednika i resornog ministarstva stručnjaci u oblasti tehnologije prerade i agronomije nisu želeli da komentarišu ovu situaciju javno.

“Svi do jednog potvrdili su za 021 da znaju za postojanje problema u kvalitetu pšenice, ali bez davanja zvanične izjave - neki su čak napomenuli da postoji konsenzus struke da se o ovoj temi ćuti jer je država na pragu rešavanja problema," stoji u tekstu ovog medija.

Takođe, 021 je podsetio da je patogen iz porodice fuzarijuma uočen na njivama još krajem maja meseca. Ovaj medij naveo je u pomenutom tekstu da većina pšenice u silosima sadrži više DON-a od dopuštene količine, ali da nema preciznog podatka koji obim roda je zagađen.