Minus je rizičan za ovas - bolje birati prolećne forme

Ovas (Avena sativa L.) je sitna žitarica, stablo je člankovito i otpornije je na poleganje od ostalih strnih žita. Prosečne je visine 80-120 cm. List je lancetast, paralelne nervature. Cvetovi su smešteni u cvast metlicu. Tipično je samooplodna biljka, a plod je krupa, najčešće plevičasta. Postoji ozima i prolećna forma.

Uzgaja se za stočnu ishranu, zelenu krmu, ljudsku ishranu (ovsena kaša, pahuljice, meša se sa brašnom). Značaj ploda ogleda se i kao antioksidant, stabilizator, sadrži dosta ulja (manje ugljenih hidrata, više biljnih masti).

S obzirom da ozimi ovas slabo izdržava niske zimske temperature, preporuka poljoprivrednim proizvođačima je da gaje prolećne forme. Bez snega izmrzava na -10^oC, a pod snegom izdržava do -18^oC. Ne treba rizikovati u gajenju ozimog ovsa, mada otpornost na niske temperature zavisi od sorte, ishrane i pripreme za zimski period.

Rana setva ovsa preduslov za uspešnu borbu protiv korova

Od sorata jarog ovsa preporučuju se:

1. Novosadski golozrni ovas, Dunav - Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad;
2. Mediteran, Labud, Rajac, Slavuj, Lovćen - Centar za strna žita Kragujevac;
3. Šampion - Poljoprivredni centar Hrvatske Zagreb.

Plodored

Najbolji predusevi za ovu žitaricu su đubrene okopavine (krompir, kukuruz, soja) i jednogodišnje leguminoze (grašak, grahorica, pasulj). Strna žita nisu podesne predkulture, a ovas je vrlo loš predusev za sva strna žita. Inače, ne podnosi monokulturu.

Obrada zemljišta

Kada se za predusev ore duboko, ore se na 20 - 25 cm dubine, u protivnom na 25 - 30 cm. Predsetvenom pripremom težimo da površinski sloj (tri do pet centimetra) bude u rastresitom stanju. Pred samu setvu treba uraditi finu pripremu zemljišta (tanjirače, drljače, setvospremači, rotodrljače) jer treba stvoriti usitnjeni površinski setveni sloj mrvičaste strukture do dubine setve.

Vrlo dobro razvijen korenov sistem ima, kao i veliku sposobnost usvajanja hraniva, te stoga dobre rezultate daje i na siromašnim zemljištima, kao i na kiselim zemljištima sa nižim sadržajem pH (4-5).

Đubrenje

Za prinos od četiri tone po hektaru potrebno je osigurati:

• N = 100 - 120 kg;
• P2O5 = 70 - 80 kg;
• K2O = 80 - 100 kg

U osnovnoj obradi (oranju) uneti u zemljište 300 kg/ha NPK 7:14:21. Pred setvu uneti u zemljište 200 kg/ha NPK 15:15:15. Radi se samo jedna prihrana žitarice u bokorenju sa 200 kg/ha KAN-a.

Najsigurnije, najtačnije i najracionalnije đubrenje odredićemo ako obavimo agrohemijsku analizu zemljišta!

Za postizanje prosečnog prinosa od 5.000 kg/ha zrna, a na osnovu agrohemijske analize i potencijalne plodnosti zemljišta obezbediti:

• N = 90 kg/ha;
• P2O5 = 60 kg/ha i
• 60 kg/ha K2O.

Unošenje NPK đubriva je pod osnovnu obradu, predsetvenu pripremu zemljišta, a deo azota uneti prihranom. Optimalne količine stajnjaka za ovas su oko 20 t/ha, čijim unošenjem smanjujemo navedene količine NPK đubriva za 20 odsto (Dr Đ. Glamočlija, 2012.).

Setva

Ozimi i fakultativni ovas rano sejati, pošto dobro razvijen usev bolje izdržava negativne temperature. Rano posejan i ranije sazreva.

Optimalno vreme setve jarog ovsa je od 15. februara do 10. marta. Setva se može uraditi na nešto vlažnijem zemljištu. Međuredni razmak je 12 - 15 cm, sa 450 - 500 klijavih zrna po m² i 130 - 160 kg/ha semena. Dubina setve je tri do četiri centimetra, a na lakim zemljištima pet centimetra.

Kontrola količine setve, provera sejalice i podešavanje dužine markera je kao kod pšenice. Drljanje prolećne forme radimo u fenofazi tri lista radi očuvanja vlage i uništavanja korova.

Populacije miševa i voluharica prate se i ako je potrebno suzbijaju se rodenticidima (10 - 20 gr) po aktivnoj rupi uz zatrpavanje zemljom nastanjenih rupa):

• Deltrin-A;
• Zoradiolon mamci, Suradiolon;
• Galibrom - AB;
• Cink fosfid mamak;
• Faciron forte mamak i
• Antikolin mamak.

Žetva

Zbog osipanja zrna početak žetve obaviti na početku pune zrelosti zrna na periferiji, odnosno vrhu metlice. Tada je žuta zrelost zrna u centralnom delu metlice.

Žetva je najčešće dvofazna. U prvoj fazi ovas se žanje na 25 - 30 cm visine i ostavlja u tanke trake po strnjici, da se slama prosuši. Posle nekoliko časova ili najkasnije sledećeg dana, obavlja se kombajniranje kombajnom sa "pik-ap" uređajem.

Žetva jarog ovsa je nakon žetve pšenice. Sušenje zrna je prirodno, na suncu ili u tehničkim sušarama. Zrno treba da ima 14 odsto vlage da bi se čuvalo. Početak košenja za zelenu masu je sa 40 cm visine biljke, a završetak u vreme metličenja.

Napomena: Ovas dozreva neujednačeno i najviše od svih strnih žita je sklon osipanju. Početak žetve preporučuje se pri prosečnoj vlažnosti zrna od 20 do 23 odsto, a najpodesnija žetva je dvofazna. Golozrni ovas se žanje jednofazno sa većom vlagom zrna od 15 - 16 odsto, uz određena podešavanja kombajna.