Rana setva ovsa preduslov za uspešnu borbu protiv korova

Ratarske kulture kao što su spelta, raž, sočivo, mak, lan, ricinus, ovas, heljda i druge su alternativa žitaricama, za koju postoji itekakva ekonomska opravdanost. Na primer, kvalitet zrna ovsa i skromni zahtevi u gajenju daju mu posebnu važnost. U odnosu na druge žitarice njegovo zrno sadrži i do tri puta više masti, a belančevine se znatno lakše vare, osim toga sadrži i vitamine i amino-kiseline.

Gaji se upravo radi zrna, a u organskoj proizvodnji i za poboljšanje zemljišta i kontrolu korova. Obavezna mera nege u ovakvoj proizvodnji ozimog ovsa је drljanje useva češljastom drljačom čime se uništavaju zimski korovi. Ova mera se može primeniti u prvoj nedelji poljskih radova posle zime, sve do početka formiranja stabla, navodi stručnjak za ratarstvo Poljoprivredno stručne savetodavne službe Kragujevac Ljiljana Vuksanović.

Pre nicanja upotrebiti češljaste drljače za uklanjanje korova

Kod prolećnog ovsa rana setva je neophodan preduslov za uspešnu borbu protiv korova. Posle setve, a pre nicanja biljaka prolećnog upotrebom češljastih drljača uklanjaju se korovi. Podsejavanjem sitnosemenim leptirnjačama u fazi pojave tri lista takođe omogućava kontrolu korova kada se drljanjem uništava njihova druga generacija.

Srbija pogodna za uzgajanje alternativnih žita

Kasnije biljke i ozimog i prolećnog brzo rastu i formiraju veliku lisnu masu, guše i potiskuju preostale korove i zasenjivanjem sprečavaju nicanje novih. Pojedinačne biljke korova koje se pojavljuju, najčešće poljska gorušica, ne utiču na prinos ovsa, ali se moraju opleviti zbog smanjenja potencijala zakorovljenosti njive.

Dugoročno planiranje pravilnih plodoreda, upotreba zdravog semena i korišćenje tolerantnih sorti dovoljni su da se u velikoj meri kontrolišu bolesti i štetočine. Preporučuje se plodosmena ovsa na svakih pet godina. Da bi se sprečila pojava nematoda, treba izbegavati monokulturu ili setvu nakon združenog useva sa učešćem ove kulture, naglašava Vuksanovićeva.