Mulj iz otpadnih voda u Srbiji još uvek neupotrebljiv u poljoprivredi

Mulj sa postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, u pojedinim evropskim zemljama koristi se kao đubrivo za oranice. Mnogi čitaoci Agrokluba, poslali su upit da li takav mulj može da se koristi i na srpskom zemljištu. Zakon o vodama u Srbiji definiše da se mulj, kao obrađeni ili neobrađeni ostatak koji nastaje u procesu prečišćavanja komunalnih otpadnih voda, obrađuje, koristi ili odlaže tako da ne ugrožava životnu sredinu i zdravlje ljudi.

Rešavanje problema prečišćavanja tehnoloških otpadnih voda neodložno!

S druge strane, u Zakonu o poljoprivrednom zemljištu ovaj mulj se uopšte ne pominje. Zakonu o upravljanju otpadom ne odnosi se na mulj iz kanalizacionih sistema i sadržaj septičkih jama, osim mulja iz postrojenja za tretman otpadnih voda. Po tom zakonu postrojenja koja se bave upravljanjem otpadom moraju imati radni plan koji, između ostalog, određuje i da rad u postrojenju mora da podrazumeva i kontrolu muljeva i ostataka i to je sa razlogom. 

"Zbog fizičko-hemijskih procesa u toku tretmana otpadnih voda u mulju se koncentrišu teški metali (olovo, hrom, nikl, kadmijum, živa, bakar, cink) kao i brojne perzistentne organske zagađujuće supstance koje, kada uđu u lance ishrane, mogu imati toksično i kancerogeno dejstvo. U mulju se nalaze i potencijalni patogeni mikroorganizmi kao izazivači brojnih oboljenja", objasnili su nam u Ministarstvu zaštite životne sredine.

Da bi se upotrebio, mulj mora dalje da se obrađuje

Sa tim da je jedna od negativnih svojstava mulja dominacija patogenih mikroorganizma koji mogu da imaju različite negativne posledice, saglasan je i specijalista u upravljanju otpadom Vladimir Izljamović koji radi na postrojenju za prečišćavanje otpadnih voda "Kamenica" u Javnom komunalnom stambenom preduzeću (JKSP) "Topola".

Otpadne vode najveći problem

"Da bi smo uopšte muljem dalje rukovodili i upravljali morali bismo da proverimo da li je opasan ili ne. Takva vrsta analize sprovedena je dva puta što se tiče našeg postrojenja, u toku poslednjih pet godina. Osim toga, na svakih šest meseci se obavlja fizičko-hemijska analiza mulja od strane akreditovanih laboratorija. Ono što mi sada imamo kao informaciju jeste da je mulj organskog je porekla i samim tim obogaćen nutrijentima koji bi mogli da se koriste u nekoj sledećoj fazi za uzgoj biljnih kultura ili remedijaciju zemljišta, ali ovakav kakav je sada nije za takve upotrebe", naglašava Izljamović.

Mulj u vidu granula ili u obliku praška

Po njegovom mišljenju, da bi se mulj koristio u poljoprivredi, morao bi da prođe određen tretman kroz koji bi bio poboljšan njegov kvalitet i konzistencija prevedena u stanje granulisanih đubriva.

"Morala bi da se poboljšaju i druga svojstva mulja, kao što je eventualna korekcija pH vrednosti i drugih fizičko-hemijskih karakteristika i jedan od najvažnjih zahteva jeste da mulj bude bezbedan za dalje korišćenje i u pogledu mikrobiološkog sastava", dodaje Izljamović.

Dobro bi došlo kao đubrivo u voćarstvu i povrtarstvu, ali...

Ukoliko bi mulj bio ispitan i pripremljen za korišćenje u poljoprivredi, najbolje bi bilo koristiti ga u voćarstvu i u uzgajanju visokih zasada, ukazuje naš sagovornik, dodajući da bi za primenu u povrtarstvu mulj morao da prođe kroz još neke dodatne analize. Međutim, trenutno u Srbiji ne postoji zakonska regulativa koja propisuje pravila korišćenja mulja iz postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u poljoprivredi, navode u Ministarstvu zaštite životne sredine.

"Mulj se ne može koristiti u poljoprivredi dok se ne stvore zakonski uslovi i odredbe koja će omogućiti da se kanalizacioni mulj koristi u poljoprivredi, pod strogo kontrolisanim uslovima, koji će doprineti sprečavanju štetnih efekata na životnu sredinu i zdravlje ljudi", objašnjavaju u resornom ministarstvu.

...ipak zagađuje tlo

S toga, prema nacrtu strateškog dokumenta za upravljanje muljem u Republici Srbiji predlaže se zabrana korišćenja mulja na zemljištu zbog prisutnog zagađenja tla u mnogim oblastima Srbije, dodaju u ministarstvu.

"U skladu sa tendencijama vodećih zemalja članica EU predlaže se monospaljivanje suvog mulja u regionalnim centrima. Muljni pepeo bi se odlagao i čuvao kao potencijalni resurs fosfora. Ministarstvo zaštite životne sredine je preduzelo aktivnosti u cilju usvajanja strateškog dokumenta koji će (osim njegove primene u poljoprivredi) obuhvatiti kompleksno upravljanje kanalizacionim muljem", navode u ministarstvu.

"Između 11 i 15 hiljada tona mulja nije opterećenje"

Rešavanjem problema mulja nastalog iz postrojenja za prečišćavanje komunalnih voda bave se i Direktiva o kanalizacionom mulju, Direktiva o prečišćavanju komunalnih otpadnih voda, Direktiva o otpadu, Direktiva o deponijama otpada, Direktiva o zaštiti voda od nitrata, Direktiva koja se odnosi na insineraciju otpada. To pokazuje kolika je kompleksnost ovog problema, ocenjuju u ministarstvu.

Nova studija pokazala: Zagađenje nitratom najviše povezano sa uzgojem svinja?

Na godišnjem nivou u Srbiji u procesu prečišćavanja otpadnih voda nastane između 11 i 15 hiljada tona vlažnog mulja što, smatraju u ministarstvu, ne predstavlja značajno opterećenje.

"Međutim, procenjuje se da proizvodnja mulja može dostići preko 130.000 tona suvog materijala godišnje nakon što Direktiva o prečišćavanju komunalnih otpadnih voda bude u potpunosti primenjena do 2041. godine."

U planu izgradnja postrojenja

Proizvodnja mulja iz postojećih uređaja za prečišćavanje otpadnih voda, kao i iz postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda koje se trenutno nalaze u fazi planiranja ili izgradnje mogu se očekivati u rasponu od 17.690 do 22.852 vlažnog mulja, ali kapacitet proizvodnje mulja bi trebalo brzo da se poveća od 2028. ili 2029. godine u zavisnosti od brzine izgradnje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Srbiji, procene su Ministarstva zaštite životne sredine.

Korišćenje mulja u poljoprivredi ima štetne posledice?

Podsetimo, u svetu je mulj prepoznat kao veoma značajno đubrivo, te se tako u Evropi i Severnoj Americi oko 50 odsto mulja iz kanalizacije primenjuje upravo na taj način, a u Velikoj Britaniji u procesu prečišćavanja otpadnih voda nastane oko 3,6 milona tona mulja koji se dalje primenjuje kao đubrivo u poljoprivredi.