Preradom raznih vrsta poljoprivrednih proizvoda nastaju određene količine otpadnih voda, koje je potrebno prečistiti pre ispuštanja. Preduzetnik ili pravno lice ima zakonsku obavezu da otpadnu vodu prečisti do određenih prihvatljivih granica nečistoće. Međutim, pitanje odgovornosti zagađivača koji tako narušavaju životnu sredinu je diskutabilno, kao i kada će zaista ta vrsta odgovornosti nastati.
Iako želimo da se približimo Evropskoj uniji i budemo njen ravnopravan član, nikako ne možemo da se pomirimo sa pravilima koja u njoj važe. A posebna pravila i zahteve EU nameće kada je reč o zaštiti životne sredine. Prema Zakonu o vodama pravno lice, preduzetnik, odnosno fizičko lice koje ispušta ili odlaže materije, koje mogu da zagade vodu, dužno je da te materije, pre ispuštanja u sistem javne kanalizacije ili recipijent, delimično ili potpuno odstrani.
Prečišćavanje tehnoloških otpadnih voda iz prehrambene industrije je svakako samo jedno polje odgovornosti prema sredini u kojoj živimo, ali je značajno istaći da sada kada postoji IPARD podrška, kojom se finansira 60% vrednosti prihvatljivih troškova za izgradnju i opremanje postrojenja, ne postoji izgovor da se ova postrojenja ne izgrade.
Da za rešavanje ovih problema svakako ima više odgovornih svedoči i stalno produžavanje rokova za usklađivanje emisije zagađujućih materija sa graničnim vrednostima, što ukazuje na to da država ne želi da efikasno reši ovaj problem. Prema poslednjim propisima taj rok je 31. decembar 2025. godine.
Tehnološke otpadne vode nastaju pri procesu klanja i prerade mesa pri pranju opreme, sudova i podova pogona, pri pranju kamiona kojim se stoka dovozi i autocisterni, kojima se odvozi sveže ili prerađeno meso ili iz stočnog depoa. Te otpadne vode su opterećene znatnim sadržajem masti, mehaničkih nečistoća i organskog zagađenja. Radi smanjenja organskog zagađenja, tehničkom dokumentacijom predviđeno je maksimalno izdvajanje krvi tokom klanja. U toku klanja nastaje 20-35 litara krvi po junetu i 4-6 litara krvi po svinji.
Za prečišćavanje tehnoloških otpadnih voda koja nastaju na depou stoke predviđen je betonski bazen u koji će se putem sabirnih kanala dopremati i otpadna voda sa platoa za pranje kamiona za prevoz stoke i autocisterni, kojima se prevozi meso. Mulj iz bazena i deo osoke prelivom će dolaziti do egalizacionog bazena postrojenja za prečišćavanje tehnoloških otpadnih voda. Na ulaznom delu egalizacionog bazena će se postaviti rešetka promera 0,6mm za mehaničko uklanjanje čvrstih čestica. Proceđena voda će se usmeravati u poluukopani betonski bazen za koagulaciju, odakle će voda takođe dospevati u poluukopani betonski bazen za flokulaciju, a zatim u bazen za flotaciju, zapremine. Flotacija će se pospešivati pomoću rastvorenog vazduha u vodi pod pritiskom uz dodatak organskih polimera, čime će se u značajnoj meri izvršiti uklanjanje emulgovanih masnoća, suspendovanih čestica i smanjenje ukupnog organskog zagađenja.
Plivajući i netaloženi mulj iz taložnika u koji dospeva voda posle flotacije, se skuplja i odlaže u prihvatnom bazenu za ugušćivanje mulja. Izdvojena voda iz bazena za mulj će se vraćati u egalizacioni bazen na ponovnu obradu. Izbistrena voda iz taložnika se usmerava na filtraciju (vertikalni filter sa ispunom od aktivnog uglja) i sabirnom bazenu za prečišćenu vodu zapremine.
Postrojenje za prečišćavanje tehnoloških otpadnih voda treba da postigne efikasnost od 95% kod smanjenja sadržaja suspendovanih materija, 99% kod smanjenja sadržaja slobodno plivajućih masnoća, 92% kod smanjenja emulgovanih masnoća i 97% kod redukcije ukupnog organskog zagađenja.
Tagovi
Autorka
Iz Sibira u Srbiju: Kako se prave peljmeni koje Aleksičani obožavaju?
Ukrajinska piletina zaražena salmonelom kriva za 300 infekcija - jedna osoba umrla
Kao da jedete svilu - kako se sprema slatko od ljubičica?
Stiže čokolada nove generacije: Manje šećera i masti, a više proteina i vlakana
