Najveći ratarski posed u EU!

Na severoistočnom delu Rumunije uz grad Brailu, prostire se ostrvo koje okružuje Dunav, a na njemu se nalazi najveće ratarsko imanje na području EU. Ostrvo, dugačko 60 kilometara i prosečno široko 11 kilometara, podeljeno je na 29 sektora i svaki od njih koordinirano upravlja usevima.

Imanje obuhvata neverovatnih 57.000 hektara površine.

Najam zemlje na 30 godina

Ovo područje bilo je poplavno sve do 60-tih godina prošlog veka, kada se izgradnjom nasipa zemlja osigurala od Dunava i stvorili preduslovi za poljoprivrednu delatnost. Nakon revolucije i svrgavanja Čaušeskua sa vlasti, došlo je do bankrota kompanije koja je upravljala imanjem i dolazi do smene, preuzima je kompanija Agricost, vlasnika Konstantina Dulute (Constantin Duluta). Tada privatna kompanija preuzima upravljanje, a zemlju putem licitacije dobija u najam na 30 godina.

Na ostrvu živi i 1.600 stanovnika koji su uglavnom radnici ovog ratarskog giganta.

Zemljište nastalo izlivanjem reke

Lucian Buzdugan, direktor firme, tokom vožnje skelom do ostrva prezentovao je način rada i planove za budućnost:

"Navodnjavamo gotovo 70% površina i planiramo kroz EU fondove u narednim godinama da stvorimo uslove da navodnjavamo sve. Voda je u našim uslovima važan preduslov proizvodnje, jer nam često nedostaje u ključnim fazama razvoja biljaka. A imamo Dunav koji možemo da koristimo. Doduše, kada je visok nivo Dunava, onda nam vodostaj podiže i nivo podzemnih voda, pa se u proleće obično borimo sa viškovima vode, a u leto sa manjkovima. Zato smo izgradili 150 kilometara kanala za odvod viška vode, iz kojih 32 pumpe vraćaju vodu u Dunav. Zemljište nam je aluvijalno, nastalo izlivanjem reke".

10 miliona evra podsticaja godišnje

Na 57.000 hektara uzgajaju soju, pšenicu, ječam, repicu, suncokret, lucerku i kukuruz. Imaju i vlastite silose kapaciteta 40.000 tona, uz koje pristaju rečni brodovi za transport roba.

Mašine nabavljaju kroz različite leasing i buy&back opcije. Danas, na primer, imaju 100 Claasovih kombajna, od kojih su samo ove godine nabavili 30 novih. Za mehanizaciju ne koriste EU podršku, jer im ne odgovara model finansiranja, a naš domaćin kaže da preferira Claas, jer tvrdi da imaju kvalitet i najbolju servisnu podršku u Rumuniji.

Prosečna vrednost podrške koju dobije ovo gazdinstvo je 175 evra po hektaru, što daje broj od 10 miliona evra prihoda samo od subvencija svake godine.

3 godine testiranja pre produkcije

Vozimo se kroz nepregledna polja žitarica i uljarica, a Buzdugan nas upoznaje sa specifičnostima njihovog načina poslovanja:

"Uvek smo otvoreni prema novim tehnologijama, ali pod našim uslovima. Nove sorte, tehnologije i pristupi uzgoju pojedinih kultura su dobrodošli, ali samo nakon trogodišnjeg ciklusa testiranja na našim testnim poljima. Ako se novitet pokaže u tom periodu boljim od ovog što danas radimo, tek onda ga uvodimo na naše proizvode površine. U suprotnom ništa od posla", govori nam ovaj 70-godišnji direktor i iskusni tehnolog.

Ispod teksta pogledajte foto galeriju najvećeg ratarskog imanja na području EU.

Kukuruzu menjaju strukturu setve

Na pitanje koja kultura daje najbolje rezultate na ovom lokalitetu, kaže: "Kukuruz i to Pioneer hibridi. Prošlogodišnji rekord nam je bio oko 20 tona po ha suvog zrna, a prosek 13.3 tona. Donja granica isplativosti kod kukuruza nam je na 10 tona, ispod toga smo u minusu".

Kukuruz seju gustinom od 75.000 biljaka po hektaru. Do sada su sejali sa razmacima 70cm x 19cm, a sada su nakon testiranja i dobrih rezultata odlučili da pola zasada kukuruza zaseju sa užim razmacima između redova, pa seju 50cm x 26cm. To je zahtevalo i nabavku nove opreme za žetvu.

Seju domaće pšenice i smanjuju broj biljaka po jedinici površine

Pšenica je kultura sa velikom tradicijom na ovom području, a u prošlosti su imali i berzu pšenice u obližnjem gradu.

"Ove godine očekujemo prinos pšenice od 7.5 tona po hektaru, a sejemo na razmak od 25 cm između redova. Smanjili smo broj biljaka po kvadratnom metru. Prosek u Rumuniji je oko 500 biljaka na metru kvadratnom. A mi sejemo daleko manje i imamo bolje rezultate. Sejemo 275 biljaka po kvadratu na ovoj lokaciji. Biljka ostaje zelena i tako je otpornija na poleganje, jer je elastičnija. Veći razmak osigurava i prozračnost, a to osigurava zdraviju pšenicu, odnosno manje primene zaštite. A tako smo i smanjili troškove nabavke semena", kaže Buzdugan.

Rumuni proizvode soju na 165.000 hektara

Rumunija ima odlične uslove za uzgoj soje, verovatno i najveću perspektivu u celoj EU, pa im ta kultura otvara posebna pitanja. Procene govore da ove godine imaju pod sojom 165.000 hektara, a tvrde da Rumunija ima potencijal uzgoja od milion hektara. Informiše nas domaćin i nastavlja:

"Imamo dobre rezultate sa sojom. Pa zašto uvozimo i jedemo GMO soju, a ne smemo je proizvoditi? To je diskriminacija nas poljoprivrednika. Zašto? Pa, sada koristimo pet pesticida, a sa GMO genetikom bi koristio samo jedan - Glifosat. Dakle na ovaj način unosimo vise štetnih materija u našu soju. Neka me neko uveri da je zdravije jesti pet puta tretiranu pesticidima, od GMO soje. A dodatno, i ovako je naša kalkulacija proizvodnje soje lošija od Argentine i Brazila. Inače, soja je zahvalna kultura, jer donosi i azot u zemlju. Ta činjenica daje dodatnu vrednost soji".

Suncokret je deva poljoprivrede

Prosečan prinos suncokreta u prošloj godini imali su na nivou od 3,5tona po hektaru.

"Volimo da kažemo da je suncokret naša deva, jer je jedina kultura koju ne navodnjavamo. Najboljim nam se pokazao hibrid Pioneer P64LE99. Express tehnologija je revolucionarna, jer je biljka otporna i ne traži preveliku upotrebu hemije. Tako postižemo dobre rezultate. Očekujemo nešto lošiju cenu suncokreta ove godine, na nivou cca. 350 dolara. Kupci su nam uglavnom rumunske uljare", opisuje situaciju Buzdugan

Smanjili upotrebu pesticida za 20%

Posebnu brigu o životnoj sredini, ali i u troškovima, iskazuju smanjenom potrošnjom pesticida. Godišnje na taj način uštede čak milion evra. Imaju stanicu za deminerlizaciju vode - iz bunara vuku vodu sa 30 metara dubine, filtriraju je i tu vodu koriste za aplikaciju pesticida. Na taj način otklanjaju minerale (kalcijum i gvožđe), koji inače negativno utiču na same aktivne materije u primeni. Regulišu i kiselost vode.

"Upotrebom tako obrađene vode, koristimo 20% manje pesticida. Zato me baš ne vole predstavnici hemijskih kompanija", za kraj kaže Buzdugan.

Foto: Vedran Stapić