• Navodnjavanje
  • 09.08.2021. 14:00
  • Pčinjski okrug, Moštanica, Vranje

Navodnjava kukuruz i nada se prinosu od 12 do 14 tona po hektaru

Za navodnjavanje koristi sistem koji radi po principu kap po kap, a od iduće godine planira da ga zameni vodenim topovima sa kojima će ovaj posao odrađivati uz manji utrošak energije.

Foto: Gordana Nastić
  • 2.821
  • 1.018
  • 2

Kukuruz Dejana Ivanovića iz Moštanice kod Vranja i na +40°C izgleda kao da raste u idealnim klimatskim uslovima. Ni na jednom struku nema ožegotine, a na zemlji pukotine. To nije moglo ni da se desi jer on svoj kukuruz redovno navodnjava sistemom koji funkcioniše po principu kap po kap, pa se otuda nada željenom prinosu koji će se po njegovom mišljenju, ako sve bude išlo kako je planirao, kretati od 12 do 14 tona po hektaru.

Na jednom hektaru oko 65.000 zrna

Ivanović koji u vranjskom kraju odavno slovi za rekordera u ovoj, ali i u proizvodnji drugih ratarskih i povrtarskih kultura, potrudio se da setvu kukuruza iz FAO grupe 600 obavi u optimalnom roku. Pogodovale su mu i vremenske prilike tako da je ovu kulturu zasejao u zemlji koja je obilovala neophodnom vlagom.

"Sadačicu sam podesio tako da u setvi dobijem razmak između biljaka od 22 cm, a to praktično znači da sam na jedan hektar zasejao negde oko 65.000 zrna. Nisam štedeo ni na mineralnom NPK-a đubrivu koji sam u kombinaciji za azotnim bacio u količini od 250 kilograma po hektaru", kaže naš ratar iz Moštanice.

Potrudio se da setvu kukuruza iz FAO grupe 600 obavi u optimalnom roku

Ovako dobre uslove za setvu Ivanović je imao i zato što je na vreme obavio duboko zimsko oranje na dubini od 35 do 40 cm i prevrnuti oranični sloj izložio uticaju vlage, vazduha i mraza. Dubokim oranjem omogućio je da se vlaga u toku zimskog perioda nagomilava u zemljištu, a na proleće brzo osuši kako bi na vreme mogao obaviti pripreme za sledeću proizvodnu sezonu.

U tom poslu ga nije omelo ni to što je morao na parceli da razbija plužni đon koji najčešće nastaje sabijanjem zemljišnih čestica usled rada teških poljoprivrednih mašina ili upotrebe pluga kojim se ore svake godine na približno istoj dubini. U periodu od dve do tri nedelje pre setve obavio je finalnu predsetvenu pripremu zemljišta kako bi obezbedio optimalne uslove za setvu, klijanje i nicanje kukuruza.

Obrada baštenskog zemljišta: Kako rešiti problem "plužnog đona"?!

"Ovakvim načinom obrade zemljišta uspeo sam da dobro pripremim parcelu za setvu kukuruza, odnosno da zemlja bude dovoljno tvrda i rastresita kako bi svako zasejano zrno moglo da nikne. Na dve nedelje pre setve obavio sam i predsetveno đubrenje na dubini od osam do 10 cm NPK-a đubrivom u količini od 250 kilograma po hektaru i KAN-om od 150 kilograma."

Do sada je tri puta navodnjvao

Njegov kukuruz je posle ovako pripremljene zemlje i obavljene setve vrlo brzo nikao, a kad je "udarila" suša, ovaj ratar nije dozvolio da biljke "pate" nego je odmah primenio trakasto navodnjavanje koje eksploatiše u poseku od tri do pet godina uprkos tome što trake glodari nagrizaju u potrazi za pijaćom vodom. Do sada je obavio tri navodnjavanja kukuruza.

Prvo je odradio mesec dana posle nicanja, drugo u fazi pojave metlice, a treće u fenofazi svilanja, a ukoliko se visoke temperature i dalje zadrže na području Vranja on namerava da obavi i četvrto i to u fazi nalivanja zrna kukuruza.

Planira da trakasto navodnjavanje zameni vodenim topovima

"Zahvaljujući navodnjavanju koren kukuruza je otišao duboko u zemlju odakle izvlači neophodne hranjive materije koje se sada nalaze na dubini ispod 30 cm", naglašava Ivanović.

Usev u odličnom zdravstvenom stanju

Njegov kukuruz se prema proceni savetodavca za ratarstvo u vranjskoj Poljoprivredno stručnoj službi, uz čiju stručnu pomoć redovno ostvaruje visoke prinose, nalazi u odličnom zdravstvenom stanju. Nema kukuruznog plamenca, klipovi se nalaze u fazi svilanja i zatvoreni su. Iako se na nekim hibridima vide ogoljeni klipovi neće doći do primene insekticida zato što je reč o sporadičnim slučajevima.

Svestan da bez navodnjavanja ne može da dođe do rekordnih prinosa, Ivanović planira da iduće godine takozvano trakasto navodnjavanje zameni vodenim topovima zato što sa njima uz manji utrošak energije tokom proizvodne sezone može da ostvari u proseku od tri do šest navodnjavanja, sa maskimalnih 20 do 25 litara vode po metru kvadratnom i na taj način spreči da polen na kukuruzu ne ostane sterilan.


Foto prilog


Tagovi

Navodnjavanje kukuruza Trakasto navodnjavanje Dejan Ivanović Kap po kap


Autorka

Gordana Nastić

Više [+]

Dugogodišnja novinarka koja je zanat pekla na tekstovima iz oblasti poljoprivrede. U potrazi za novim temama rado obilazi poljoprivredna gazdinstva, ustanove, polja, voćnjake, sajmove.