• Sistem za navodnjavanje
  • 31.10.2018. 10:15

Navodnjavanje bez đubrenja na duge staze upropašćava plodno zemljište

Navodnjavanje bez đubrenja stajnjakom će nam se "obiti o glavu", jer je zemlja ispošćena i nema humusa, a stočni fond je "smešan i neozbiljan", smatraju stručnjaci.

Foto: Flickr / USDA NRCS Montana
  • 242
  • 48
  • 0

Pošto se samo oko 3% srpskih oranica nalazi pod sistemima za navodnjavanje, država je konačno odlučila da to počine da menja i to novcem iz takozvanog Abu Dabi fonda. Prema planu bi trebalo da bude izgrađeno 14 irigacionih sistema, od kojih će 11 biti u Vojvodini. Međutim, stručnjaci za oblast poljoprivrede upozoravaju, da će navodnjavanje bez stajnjaka, plodnu zemlju samo upropastiti. Pojedina istraživanja su pokazala da na našim njivama ima manje od 3% humusa, što drastično utiče na njenu plodnost. Član Odbora za selo SANU Branislav Gulan napominje da Srbija navodnjava 3% odsto oranica, a to što se radi sa sistemima za navodnjavanje, samo će nam se "obiti o glavu" jer je zemlja ispošćena i nema humusa.

Gulan: Vojvodini treba 100.000 grla junadi

Gulan objašnjava, a prenose Novosti, da tamo gde rade sistemi za navodnjavanje budu uvedeni, ukoliko ne bude bilo stajskog đubriva, oni će potpuno će uništiti zemlju. On upozorava da ćemo bez đubrenja, a gradnjom sisteme za navodnjavanje, u Vojvodini imati "pustinju", a ne plodnu crnicu. Branislav Gulan tvrdi da Vojvodini treba 100.000 grla junadi, ističući da samo to može da spase poljoprivredu Srbije, jer ako nemamo stajnjak, a pravimo sisteme za navodnjavanje, koje je dobro da imamo, potpuno ćemo upropastiti zemlju.

Vojvodina će za pola veka biti pustinja?

U Vojvodini će biti navodnjavano 23.000 ha u Mačvi 11.000 ha

U Ministarstvu poljoprivrede navode da su do sada završeni dvonamenski sistemi: Međa, Itebej i Jankov most 1 i 2. Kako kažu gotov je i dvonamenski sistem Rečej, crpna stanica Kaloča. Prema planu bi do kraja godine trebalo bi da budu gotove još tri crpne stanice i četiri podsistema. U resornom Ministarstvu ističu da će novim sistemima za navodnjavanje biti obuhvaćeno više od 30.000 hektara oranica, podsećajući na to da Srbija ima odobren budžet od 100 miliona dolara, iz kreditne linije koju je naša zemlja uzela pre dve i po godine, po kamatnoj stopi od 1% na godišnjem nivou. Na teritoriji Vojvodine, direktno će se navodnjavati oko 23.000 hektara, a u Mačvi, koja će po projektu biti gotova 2019. godine, još 11.000 hektara.

Ogromne štete od suša u poslednjih 20 godina

Predstavnici Ministarstva poljoprivrede podsećaju na to da je suša je iz 2000. godine u Srbiji napravila štetu od 700 miliona dolara, dok je ona iz 2003. godine nanela štetu od milijardu dolara. Prema podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda, 2012. godine šteta je bila čak dve milijarde dolara. Stručnjaci smatraju da bi se ulaganje u sisteme za navodnjavanje višestruko vratilo, kroz samo jednu do dve sušne godine. S druge strane, Gulan upozorava na to da ako ne sredimo problem sa veštačkim đubrivom, prinosi će nam biti sve manji, a to, kako naglašava, ne može da nadomesti nikako veštačko đubrivo.

Bugarski: Stočarstvo apsolutno zapostavljeno

Da je to postao gorući problem u našoj zemlji, smatra i Sanja Bugarski, predsednik Asocijacije proizvođača mleka Vojvodine. Ona kaže da bez stajnjaka ne mogu da postoje sistemi za navodnjavanje, jer je sve to "smešno i neozbiljno", kao i sam stočni fond. Sanja Bugarski napominje da to nije ni približno onome što Srbija može da priušti. Ona tvrdi da je stočarstvo apsolutno zapostavljeno u odnosu na druge grane poljoprivrede, a naročito se odnosi na uzgoj krupne stoke, počevši od neadekvatnih subvencija. Bugarski dodaje da je zemljište katastrofalno ispošćeno, a nemamo ni vetrozaštitne pojaseve, pa humus "leti" na sve strane. Oboje sagovornika su saglasni sa konstatacijom da su bez stajnjaka sistemi za navodnjavanje čista eksploatacija zemljišta.


Izvori

Novosti.rs


Tagovi

Navodnjavanje Đubrenje Stajnjak Irigacioni sistemi Branislav Gulan Sanja Bugarski Ministarstvu poljoprivrede


Autor

Marinko Tica

Marinko Tica

Marinko je profesor književnosti s višegodišnjim novinarskim iskustvom u elektronskim medijima. Naročito je zainteresovan za teme i zbivanja u agraru, a zamenik je urednika na Agroklubu.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi