Od čega se zaista dobija biodizel i na koji način?

Upotreba čistog biodizela ili nekih mešavina sa dizelom, koji u potpunosti odgovaraju standardu SRPS EN 14214, ne izazivaju nikakve probleme koji bi mogli da se povežu sa njegovom upotrebom, pokazala su dosadašnja iskustva. 

Međutim, u kriznim devedesetim godinama prošlog veka, problem korišćenja biodizela bio je rešen na drugačiji način. O ovoj temi, kao i o specifičnostima upotrebe ulja razgovarali smo sa prof. dr Milanom Tomićem sa Poljoprivrednog fakulteta, u Novom Sadu. 

Dizel i sojino ulje 

Prva iskustva bila su izuzetno nepovoljna. Prema njegovim rečima, ova iskustva pre svega odraz su nekritičkog prilaza i tadašnje haotične situacije. Naime, u prometu se našlo gorivo koje je plasirano pod nazivom biodizel a predstavljalo je zapravo mešavinu dizel goriva i nerafinisanog sojinog ulja.

"Iskustva devedesetih godina verovatno su najviše štete nanela ideji korišćenja biodizela kod nas. Biodizel se u to vreme prodavao kao gorivo koje nije do kraja prerađeno. Suočeni sa nedostatkom dovoljne količine dizela na tržištu, kao posledica uvedenog embarga i u našoj zemlji, počela su istraživanja u pravcu primene biodizela", kaže Tomić. 

Do ovoga je došlo iz više razloga. Pre svega disparitet cena dizel goriva i nerafinisanog ulja nije bio realan. "Dok je cena dizel goriva dostizala na slobodnom tržištu vrednost od preko 2,5 DM/l (tadašnjih nemačkih maraka po litru), cena nerafinisanog ulja bila je ispod 1,0 DM/l. Istovremeno kratkotrajna energetska ispitivanja pokazala su da se, u energetskom smislu, ovakve mešavine mogu koristiti uz neznatno smanjenje snage motora, od pet do deset odsto i neznatno povećanje potrošnje goriva, takođe od pet do deset odsto", objašnjava profesor.

Redovno proveravajte ulje u mašinama, u suprotnom gubici su veliki

Istraživači su se odmah ogradili od mogućih posledica po pouzdanost elemenata motora, što je trebalo ispitati. Kako se kasnije u eksploataciji pokazalo, prema njegovim rečima, ova mešavina imala je izuzetno negativne posledice na pouzdanost rada motora i kao posledica javile su se brojne havarije. Procenjuje se da se tokom tog perioda pojavilo samo u Vojvodini oko 400 do 500 motora nad kojima je morala da se izvrši generalna popravka kao posledica korišćenja neadekvatnog goriva.

Biodizel nije mešavina biljnih ulja

Nakon ovog početnog neuspeha, krenula su intenzivna istraživanja koja su rezultirala potpunim ovladavanjem tehnologije proizvodnje biodizela. Kako kaže Tomić, ovde treba naglasiti da se pod biodizelom podrazumeva gorivo koje je sastavljeno od metilestara masnih kiselina (Fatty Acid methyl Ester) ulja biljnog ili životinjskog porekla. Pri tom, proces dobijanja nije nikakva mešavina biljnih ulja i dizel goriva već proces transesterifikacije. Dobijeno gorivo je po energetskim i fizičko hemijskim karakteristikama veoma slično sa dizel gorivom i može ga uspešno i bez posledica zameniti, a takođe može sa njim da se meša u svim odnosima.

Ulja imaju značajno različite fizičko hemijske karakteristike u odnosu na dizel pa vrlo negativno utiču na postojanost elemenata motora.

Jedini ispravan način mešanja ulja sa dizel gorivom jeste da se izvrši transesterifikacija ulja sa metanolom. Dobijeni metilestri masnih kiselina, odnosno, biodizel mogu da se bezbedno mešaju sa dizel gorivom u bilo kom odnosu i kao takvi koristiti. "Ponavljam još jednom da je osnovni preduslov bezbedne primene biodizela u motorima taj da on u potpunosti odgovara standardu SRPS EN 14214", navodi Tomić

Kad je opravdano dodati aditive ulju?

U cilju zaštite motora od naslaga izazvanih visokim temperaturama, ali takođe i sprečavanja povećanja viskoziteta ulja i začepljenje filtera i kanala, kao i korozionog habanja i oksidacije ulja, motornom ulju se dodaju aditivi.

Osnovni mehanizam čišćenja motora sastoji se u tome da se nečistoća i talozi speru sa delova motora u prvoj fazi, a da se u daljem toku drže dispergovani u ulju kako bi došli do filtera i na taj način bili odstranjeni. Poslednjih godina razvija se i prihvata upotreba visokodisperzantnog tipa aditiva koji može da izdvoji ne samo primarne čestice čađi i da ih trajno zadrži, nego čak i agregate veličine jedan ili dva mikrometara.

Te čestice još uvek su dovoljno male da prođu kroz obične filtere koji zadržavaju potencijalno abrazivne čestice veće od mikrometra. Ove čestice ne formiraju mulj, ali u koncentraciji većoj od 20%, bez obzira na prisustvo tzv. aditiva čuvara, zgušnjavaju ulje pa mogu da spreče njegov protok kroz sito pumpe, što dovodi do nedovoljnog snabdevanja ležišta uljem i njihovog intenzivnog trošenja.