Odolela oluji, ali koje sorte soje će dati dobar rod?

Dobro je poznato da gajenje soje ima svoje prednosti - povoljan hemijski sastav zrna odličan za prehrambenu i druge grane industrije, obogaćuje zemljište na kome je posejana, jer ostavlja u zemljištu 60-80 kg čistog azota, te je odličan predusev mnogim ratarskim kulturama. Ipak ovog proleća je posejana na manjim površinama nego prethodnih godina uglavnom zbog skupog repromaterijala i velikih troškova setve. 

Oni ratari koji su je zasejali na svojim njivama odradili su sve neophodne agrotehničke mere verujući u isplativost svog posla te i ovih avgustovskih dana redovno obilaze svoje useve.

Kasnije sorte imaju šansu

Da je trenutno stanje useva soje zadovoljavajuće potvrdio nam je stručnjak novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo dr Vojin Đukić. On kaže da je bilo dosta padavina te ova uljarica do sad nije osetila nedostatak vlage. Naravno to se odnosi na područja gde nije bilo grada i vremenskih nepogoda.

"Soje su na ovim parcelama u dobroj formi, one koje su zasejane tokom prve polovine aprila u fazi su nalivanja zrna, sorte kasnijeg zrenja su u fazi cvetanja i što je veoma bitno nisu doživele stres usled nedostatka vlage", kaže Đukić.

Na takvim se parcelama ukoliko budu optimalni vremenski uslovi tokom narednog perioda mogu očekivati dobri prinosi ali ako budu visoke temperature može doći do ubrzanog sazrevanja.

Pojavile se i grinje

Kako objašnjava dr Đukić tamo gde je led oštetio useve u ranijim fazama došlo je do regeneracije biljaka, ali ako je led padao tokom sedmog meseca oštećenja su velika pogotovo na kasnijim sortama. Ima područja gde su vremenske nepogode donele 100 posto štete, biljka je uništena do korena, proređen je sklop i naravno tu nema regeneracije, a stvorena je mogućnost za pojavu korova.

Šta je olujno nevreme donelo ratarima? Već zaduženi pred žetvu ostaju bez ičega

"Ratari dobro znaju da treba redovno da obilaze svoje parcele obzirom da su zabeležene i pojave grinja koje se prvo javljaju na obodima parcele te se blagovremeno mora reagovati akaricidima kako se ne bi proširile na celu površinu."

 To se može uočiti golim okom, list postaje sivkast, a ukoliko se odmah ne reaguje prinos i kvalitet zrna može biti desetkovan. Grinje su vidljive na naličju listova gde sisaju biljne sokove, a ukoliko dođe do jačeg napada ovih štetočina može doći do slabog rasta biljka, sitnijih mahuna i naravno manjeg prinosa. Vremenske prilike sa visokim temperaturama pogoduju razvoju ovih štetočina te je neophodno obratiti pažnju, obilaziti parcele naročito kada su u pitanju kasnije sorte zrenja.

"Za sada je soja u odličnom stanju, bitne su padavine od polovine jula do polovine avgusta, a u kasnijem periodu polako se smanjuju potrebe za vodom", rekao je dr Đukić napominjujući da ove godine nije bilo značajnijih bolesti te ukoliko vremenske prilike budu optimalne očekuje da će biti dobar rod i kvalitet zrna.

Dobro bi došla još jedna kiša

Božidar Manojlović iz Mladenova redovno obilazi svoje parcele od setve do žetve. Ove godine proizvodnju soje zasnovao je na površini od 10 hektara, iako je reprometerijal bio veoma skup odradio je sve agrotehničke mere, posejao deklarisano seme, prihranio i negovao usev slušajući savete stručnjka.

"Usev izgleda dobro, lisna masa je bujna, tamno zelena, ima više bočnih grana sa dosta mahuna i pravilan oblik lista i mahune. Sorta na većini parcela je otporna na poleganje. Na jednoj parceli lišće je bilo malo oštećeno od jakog vetra, ali obzirom da je u tom periodu soja bila niska nije bilo značajnijih problema. Za sada nema pojave grinja, deluje da nosi dobar roda, ali koliko će zrna u mahunama biti i kakav će kvalitet doneti pokazaće vaga na jesen", rekao nam je naš sagovornik, napominjujući da bi dobro došla još jedna kiša.

Kako napominju stručnjaci soja zahteva vlagu kako zemljišta tako i vazduha, ali nije preporučljivo zalivanje useva ukoliko su temperature iznad 35 stepeni C obzirom da bi efekat bio kontraproduktivan.