Ovogodišnja pšenica: Hektolitarska masa veći problem od vlage

Sušenje zrna pšenice nakon žetve je mera koja se preduzima u cilju smanjivanja vlage na procenat koji obezbeđuje bezbedno i duže čuvanje zrna. Vlaga pšenice bi, po pravilu, trebalo da bude do 14 procenata. Ukoliko bi se lagerovalo zrno veće vlažnosti može doći do kvarenja.

U Pomoravskom okrugu, gde se žetva privodi kraju, pšenica uglavnom ima vlagu u dozvoljenim granicama, kaže savetodavac za ratarstvo u Poljoprivrenoj savetodavnoj i stručnoj službi u Jagodini Aleksandar Ilić.

"Ako je veći procenat vlage u silosima može da se radi dosušivanje zrna. I to se radi toplim vazduhom. Određena količina žita ide u sušaru, zna se koliko vremenski treba da se skine vlaga za određeni procenat. To je normalno da se radi ali jedino je problem što to poskupljuje otkup. Pšenica koja prebacuje 14 procenata vlage se plaća manje", kaže Ilić.

Prirodno ručno dosušivanje

Proizvođači mogu i sami da skidaju procenat vlage. Kada je vlaga od 14 do 16 procenata, poljoprivrednici mogu da, kada su topli dani, pšenicu posle žetve rašire u sloju ne debljem od 10 do 15 cm na veću površinu i da je lopataju.

"Jedan sunčan i topao dan je dovoljan da spusti procenat vlage za 1 do 2 procenta. To proizvođači mogu da urade, ali to se, u principu, ne isplati ukoliko su velike količine žita u pitanju. Bolje je sačekati dan, dva da se sama osuši na parceli i skinuti tek nakon pada procenta vlage", objašnjava naš sagovornik i dodaje da su tako mnogo manji manipulativni troškovi.

Otkupljivači imaju mašine - vlagomere koji automatski mere kako vlagu zrna, tako i hektolitarsku masu, a neki mogu i drugo da mere, na primer proteine. Postoje ručni vlagomeri koje poseduje poljoprivredne stanice gde ratari mogu da dođu i donesu uzorak za merenje.

"Mi pratimo informacije na terenu u Pomoravskom okrugu i otprilike se vlaga kreće od 11 do 14 procenata i retko prelazi 14 procenata. Samo na nekoliko mesta je bilo 15 do 16 odsto vlage. Mada i sa tim procentom otkupljivači nisu smanjivali cenu otkupa. Ove godine su više bazirani na hektolitarsku masu, odnosno zapreminsku pšenice gde je standard u normalnim godinama 76 jedinica i ne bi smelo da padne ispod toga", kaće Ilić.

Nesazrelo zrno sa primesama

Kada je ovako loša proizvodna godina spušta se kriterijum, pogotovo, dodaje, u Pomoravlju - na 70. Pšenica koja ima ispod ovog broja ide za dinar manje. A ona ispod 60, za stočnu ishranu sa dosta nižom cenom. Stručnjaci smatraju da je ove godine mnogo veći problem sa hektolitarskom masom nego sa vlagom.

"Hektolitarska masa pada kod pšenice koja je pre vremena sazrela i nije uspela da nalije zrno kako treba do kraja pa je ostalo naborano. Zatim kod one koja ima mnogo primesa zbog prisustva korova, zbog bolesti koje su ove godine uzele maha na našim parcelama."

Žetva 2023: Niska otkupna cena je poslednji udarac - ko preživi, pričaće

U Pomoravskom okrugu generalno je loša godina za pšenicu.

"Ima dobrih parcela gde su sve agrotehničke mere odrađene kako treba i prinosi se kreću od 6 do 7 tona što je dobro za naš teren. U proseku je prinos oko 3,8 tona, a to znači da imamo parcele i ispod dve tone po hektaru. To je generalno loš prinos", kaže Ilić.

Kod nekih ratara u Pomoravskom okrugu problem predstavlja i to što su, zbog nedavnih poplava tokom maja i juna, neke njive još pod vodom pa kombajn ne može da uđe u njivu jer bi se zaglavio.