Pančevački ratari: Izvozne kvote nisu dale rezultate, cena pšenice preniska?

Kao što je poznato više od desetak godina potpuno su otvorene granice prema EU, tako da uvozni imputi u  proizvodnji, kao neophodan repromaterijal ima evropsku - svetsku cenu. Ove proizvodne godine su ti imputi porasli od 20 do 300 odsto.

Kao takvi ugrađeni su u proizvodni ciklus jer država skoro ništa nije uradila da pomogne proizvođače i time da svoj doprinos umanjenju cene koštanja ratarskih proizvoda, navodi se u saopštenju koje potpisuje Jovan Negovan ispred Agroekonomske komisije, koja obuhvata Udruženje "Pančevački ratari", asocijaciju "Agrarni forum" Pančevo i Udruženje "Građanska neposlušnost" Dolovo.

"Poljoprivredni proizvođači - ratari, kao stvaraoci novih vrednosti uradili su sve što su mogli. Država je uradila sve na poništavanju tih vrednosti iznenadnom zabranom izvoza žitarica i time kao 'sabljom' presekla izvozne potencijale koji su bili početkom marta meseca u usponu. Cena pšenice je bila 44 - 45 din/kg, a kukuruza 35 - 36 din/kg u otkupu. Petomesečnom zabranom izvoza država je na veštački način 'ugušila' cene žitarica grubim upadom na tržištu, i time prekršila osnovni princip u EU za slobodno tržište roba", ističe se u saopštenju. 

Cena novog roda ne odgovara troškovima proizvodnje

Procenjuje se da trenutno imamo prelazne zalihe prošlogodišnje pšenice oko 700.000 tona. To je do te mere ugušilo cenu pšenice, koja je u neprestanom padu od 45 din/kg. Kako dalje ukazuju, potrebno je hitno ukidanje privremenih mera zabrane izvoza žitarica - pšenica i kukuruz, jer imaju veoma štetan karakter za ratare proizvođače i državu.

Cena pšenice poznata, ali je neodgovarajuća - šta je dovelo do toga?

"Delimičan odgovor na naše predloge i zahteve država je odlučila da za potrebe državnih robnih rezervi otkupi 131.000 tona pšenice ovogodišnjeg roda po ceni od 40 din/kg. Ako znamo da je stara pšenica do stupanja na snagu zabrane izvoza bila 45 din/kg - vidimo da je za novi rod znatno umanjena cena iako imamo ugrađene veće troškove proizvodnje."

Izvozne kvote nisu dale rezulate

Agroekonomska komisija ističe da ako se pogledaju troškovi materijalne reprodukcije, uz direktne materijalne troškove - imputi imamo još:

• Indirektne materijalne troškove (20 odsto);
• Amortizacija sredstava za rad (mehanizacija) i skladišnjih objekata;
• Porez, doprinosi, takse i drugi državni nameti - dažbine na poljoprivredno zemljište;
• Kod većine proizvođača i zakup;
• Pet odsto akumulacije za obnovu proizvodnje na nivou proste reprodukcije, dolazimo do toga da je cena pšenice sigurno kao što je slobodno tržište odredilo 45 din/kg plus osam odsto PDV, cena je 50 din/kg, kao što je traženo pre žetve.

Izvozne kvote od 500.000 tona za jul, avgust i septembar nisu dale pozitivne rezulatate u smislu regulisanja cena žitarica, jer imamo prelazne zalihe pšenice 700.000 tona u trenutku kad je skinut novi rod i 850.000 do milion tona kukuruza - najviše dosad, smatraju pančevački ratari.

Prepuni ambari - problemi sa štetočinama

Visoke prelazne zalike kukuruza su umanjile cenu sa 35, 36 dinara kilogram, na sadašnjih 30,15 dinara, a još uvek troškovi rastu (naročito evro dizel), a cena pada. Šta čemo sa kukuruzom kada znamo da će uskoro stići novi rod, pitaju.

Kukuruzu u ambarima štetu nanose osim miševa i pacova tokom cele godine i larve leptira koje izlaze iz zrna krajem ovog meseca. Ako ostane i duže u ambaru napašće ga i gagrica koja za sobom ostavlja crne kuglice koje kukuruzu daju gorak ukus kad se preradi i stoka ga neće jesti, ukazuju.

"Zbog nepokrivanja proizvodnjom troškove materijalne reprodukcije - trošimo osnovnu materijalnu supstancu postojećeg kapitala, koji se ubrzano topi kao sladoled na ovom julskom suncu. Možda bi nam bolje bilo da ukinemo proizvodnju i umesto stvaranja novih vrednosti Državi, a sebi gubitke - odjavimo delatnost i preživljavamo isključivo od prodaje preostalog kapitala - pa dok traje "nek  laje"?", naglašavaju u saopštenju uz pitanje da li možemo da se tako nezainteresovano i komforno ponašamo?