Uljana repica nema puno prirodnih neprijatelja koji su specijalizovani isključivo za nju, ali postoji nekoliko vrsta koje joj ozbiljno mogu naškoditi.
Kako se žetva uljane repice polako približava, a cena raste, tako je i interesovanje za ovu kulturu sve veće. Ove godine očekuje se solidan prinos, pa ratari koji su se upustili u proizvodnju ove uljarice već razmišljaju o novoj setvi, ali i o potencijalnoj zaštiti svojih useva.
Odgovore na najčešće postavljana pitanja u vezi sa insektima štetočinama i bolestima dao nam je saradnik za poljoprirednu proizvodnju i poljoprivrednu tehnologiju PSS "Instituta Tamiš" u Pančevu Jan Babka.
"Uljana repica nema puno prirodnih neprijatelja koji su specijalizovani isključivo za nju, ali bih napomenuo nekoliko vrsta koje joj ozbiljno mogu naškoditi. To su svakako buvači (Phyllotreta spp) koji su polifagna vrsta, što znači da se hrane i drugim biljkama iz porodice kupusnjača", kaže naš sagovornik i dodaje da vrste ovog insekta napadaju mlade biljke kada proklijaju s jeseni, hraneći se biljnim sokovima iz kotiledona i prvih listova.
"Ukoliko se ne tretiraju, a insekti se prenamnože, mogu drastično da smanje broj biljaka na njivama."
Brojne su štetočine koje ugrožavaju ovu uljaricu s jeseni dok je biljka mala. Pored brojnih polifagnih vrsta, treba pomenuti insekte koji se hrane njom i ostalim srodnim vrstama iz porodice kupusa (Brassicaceae) poput repičine lisne ose (Athalia colibri). Imago ovog insekta ne pravi toliko štete koliko njegove "gusenice" odnosno pagusenice jer imaju samo tri para pravih nožica, nemaju sve kao kod pravih gusenica iz porodice leptira. Jednako su proždrljive kao i prave gusenice i takođe se javljaju posle leta.
"Ove 'gusenice' imaju nekoliko generacija u toku godine ali najveći problem uljanoj repici pravi poslednja generacija koja se javlja u septembru, oktobru ili čak i početkom novembra u toplijim jesenima i u slučaju velike brojnosti mogu dovesti do potpunog golobrsta", napominje stručni saradnik PSS-a Tamiš i dodaje da u takvim slučajevima su potrebni tretmani useva sa nekim od registrovanih insekticida.
"Zimi uljanu repicu najčešće ugrožavaju brojni glodari poput poljskih miševa, voluharica i hrčaka jer im je repica izuzetno ukusna i slatka, poput kupusa. Prošle zime ih nije bilo puno ali treba skrenuti pažnji i na njih."
U drugoj polovini februara i početkom marta se javlja mala repičina pipa (Ceutorhynchus quadridens) i velika repičina pipa (Ceutorhynchus napi). Javljaju se svake godine, nekad u većem, a nekad u manjem broju, u proleće 2022. godine ih je bilo dosta. Mogu da budu nezgodne jer umeju da iznenade ratare obzirom na to da su aktivne na niskim temepreturama što nije karateristično za veliku većinu insekata.
Jako teško ih je uočiti na usevima jer su izuzetno sitne - tri do četiri milimetara. Mogu se uočiti, ali čim primete neuobičajene pokrete, one se odmah skrivaju u zemlju ili zavlače u pazuhe listova.
U pazusima listova ili na samom stabaocetu polažu jajašca. Kada se izlegu, male gusenice se ubušuju u biljku i ulaze u njenu unutrašnjost, hraneći se sokovima i tkivom. Praktično je izjedaju iznutra. Biljka se rastom deformiše, puca stablo i prijemčiva je za brojne bolesti i saprofite.
"Zato se tretmani protiv pipe moraju uraditi pre nego što imago položi jaja. Posle, hemijski tretmani nemaju efekta. Tada je šteta već načinjena. Jednostavno ne postoji tretman pesticidom koji će suzbiti te gusenice, koje se nalaze unutar biljke", objašnjava Babka i dodaje da je bilo primera prethodnih godina da su neka gazdinstva morala da presejavaju uljanu repicu nekom drugom kulturom jer su im larve pipa oštetile biljke u toj meri, da ne bi mogle doneti ekonomski opravdan rod.
"Proizvođači bez iskustva često ne obraćaju pažnju na ovu štetočinu zbog njene veličine. Kao što vidite, vredna je pomena."
Adekvatna informisanost i stalna edukacija mogu pomoći svakom rataru da iz svoje kulture izvuče najbolje.
Tagovi
Autorka
