Uljana repica u dobrom stanju, štete od bolesti minimalne

Uljana repica kao sve popularnija kultura među ratarima u Padini kod Pančeva zauzima sve veće površine na njivama. Jan Svak, jedan od većih proizvođača u ovom selu, počeo je da gaji ovu kulturu prošle godine i kako sam navodi, izuzetno je zadovoljan ishodom i nastaviće proizvodnju i u narednom periodu.

Svak je iskusan poljoprivrednik koje je ove godine zasejao repicu na 50 ha obradivog zemljišta koju održava sopstvenom mehanizacijom. 

Stanje u usevima povoljno

Padinski ratar puno pažnje posvećuje sticanju znanja i stručnim savetima o uljanoj repici, ne bi li iz ove kulture izvukao najbolje.

"Kada se uzme u obzir moja prva prošlogodišnja setva i sadašnje stanje na terenu po pitanju štetočina i bolesti koje zahvataju ovu kulturu, situacija u opštini Kovačica je povoljna za repicu", navodi Svak.

Da bi se sprečile veće štete koje uzrokuju insekti i bolesti, repica se prska jednom ili dva puta s jeseni i četiri puta na proleće jer postoji već broj štetočina koji napadaju ovu kulturu u različitim fazama rasta. Naš sagovornik kaže da je optimalan broj ukupnih tretmana od tri do šest.

"Naravno, što se površine pod uljanom repicom budu povećavale, povećavaće se i broj štetočina i bolesti koje prete istoj. Dobra vest je ta da to još uvek nije slučaj i situacija i više nego povoljna."

Gušća setva loš izbor

Ključ uspeha je u znanju, pa je Svak u stalnom kontaktu sa saradnikom za poljoprivrednu proizvodnju i poljoprivrednu tehnologiju Janom Babkom PSS "Instituta Tamiš" Pančevo. Babka kaže da, iako je prošla godina bila idealna za sve proizvođače ove uljarice, neophodno je stalno upotpunjavati svoje znanje i držati se preporuka stručnjaka, stalno napominjući da se moraju ispoštovati svi termini setve, prihrane i prskanja kako bi se dobio kvalitetan rod.

"Što se tiče štetočina i bolesti, uljana repica u opštinama Pančevo, Kovačica, Alibunar i Opovo je u dobrom stanju i štete su minimalne", navodi ovaj stručnjak i skreće pažnju proizvođačima da je ne seju gušće nego što je to potrebno zato što je u takvim uslovima je mikroklima drugačija i pogoduje razmnožavanju brojnih uzročnika bolesti koji posle dovode do zaražavanja useva phomom, sklerocinijom, alternarijom i phomopsis.

"Poslednje tri navedene bolesti dominiraju u drugom delu vegetacionog perioda repice, što znači da su te biljke velike od jednog metra do 1,5 m i traktori ne mogu ući u njivu kako bi uradili tretman. Stoga savetujem preventivne tretmane fungicidima u kombinaciji sa tretmanom protiv repičinog sjajnika koja svim ratarima može da napravi ozbiljne probleme ukoliko se prenamnoži."

Očekivan prinos 3,5 tone

Što se tiče prognoze roda i cena po toni, situacija je prilično neizvesna kada se uzmu događaji u svetu, ali se naši sagovonici slažu da će se taj raspon kretati od 800 do 850 evra po toni. Već sada se cena uljane repice kreće od 95 din/kg, a oba sagvornika pomno prate stanje na berzi i za sada se slažu da se najverovatnije cena neće bitnije menjati do žetve. Svak očekuje prinos od 3,5 tone po ha.

Naši sagovornici kažu kako je jedna od pogodnosti gajenja ove kulture, činjenica da se preko 90 odsto celokupnog roda uljane repice izvozi u zemlje Zapadne Evrope i ona se prevashodno koristi za proizvodnju biodizela stoga ratare koji su se odlučili za ovu kulturu, zabrana izvoza žitarica nije toliko pogodila.