Počinje berba kukuruza u Jablaničkom okrugu - kakvi su prinosi?

Kukuruz pripada grupi najstarijih kultura u svetu, a ujedno je jedna od najvažnijih prehrambenih biljaka za ishranu čoveka i životinja. S obzirom na veliki značaj, važno je voditi računa o čitavom procesu proizvodnje kako bi prinos na kraju bio zadovoljavajući. Berba ranih hibrida u pojedinim delovima naše zemlje je nedavno počela, dok se u Jablaničkom okrugu očekuje ovih dana gde je posejano oko 15.000 hektara ovog ekonomski značajnog žita.

Suša uzela prinos

Prema rečima Bobana Stankovića, savetodavca za ratarstvo u poljoprivrednoj stručnoj službi u Leskovcu, povoljne vremenske prilike su pratile period prilikom setve, međutim visoke temperature u nekim fenofazama razvoja dovele su do nešto manjeg prinosa.

"Period sa visokim dnevnim temperaturama nastavljen je u vreme metličenja i oplodnje biljaka, ali i kasnije u fenofazi nalivanja zrna. Iz tog razloga, ekstremna suša i neprilagođena agrotehnika za ovakve vremenske prilike umanjila je prinose kukuruza", napominje Stanković i dodaje da su procene sa terena različite u zavisnosti od regiona.

"Za dobar prinos presudna je primenjena agrotehnika, kvalitet zemljišta, predusev kao i raspored padavina tokom vegetacionog perioda, jer tamo gde je sve obavljeno na vreme i kvalitetno, kukuruz izgleda solidno. Međutim, visoke temperature na nekim mestima u okrugu doprinele su da se suše cele stabiljke od korena do klasa."

Dobra godina neće doći sama od sebe

Kako dalje napominje, dani polja su odlična prilika da se poljoprivrednici upoznaju sa različitim hibridima, ali i da se sumiraju rezultati i razmene iskustva.

"Ove godine u ogledu su zastupljene tri semenske kuće, 21 hibrid različite FAO grupe zrenja, od 200 do 700. Nakon skidanja useva i sređivanje rezultata, savetodavcima o poljoprivrednim proizvođačima će biti mnogo lakše prilikom odabira hibrida za narednu proizvodnu godinu, što ustvari jeste svrha, cilj i zadatak organizovanja ovakvih i sličnih manifestacija", ističe Stanković.

Berba kukuruza - ne sme da bude ni prerana ni prekasna

"Dobra godina za kukuruz neće doći sama od sebe. Ono što naši ratari treba da znaju, a to je da ne postoji jedinstvena tehnologija proizvodnje, ali postoje principi, kao što su pravilan odabir hibrida, optimalan rok setve, primena potrebnih agrotehničkih mera. Od toga, kada i u kojoj meri se primenjuju navedeni principi zavisi i uspešnost proizvodnje."

Bilo je i boljih, ali i gorih godina

Jedan od većih proizvođača kukuruza u Jablaničkom okrugu Nebojša Petrović iz Donje Jajine ističe da je ovo jedna prosečna godina po pitanju prinosa ove kulture.

"Kukuruz gajim na nekih desetak hektara, od toga dva hektara čine silažni hibridi. S obzirom da se bavim tovljenjem bikova duži niz godina, treba im obezbediti kvalitetnu i dobru hranu, između ostalog i kukuruz. Što se tiče prinosa ove godine, bilo je i boljih, ali i gorih godina. Za ovu mogu reći da je prosečna, s obzirom da se prinos kreće od 6,5 do sedam tona po hektaru. Iz razgovora sa drugim poljoprivrednicima u ovom kraju, shvatio sam da je i kod njih približno ista situacija, što ne znači da je na nekim parcelama prinos i od tri do pet tona po hektaru", kaže Petrović i dodaje da je to prosek poslednjih godina u celom Jablaničkom okrugu.

Po završetku berbe obaveze oko kukuruza svakako ne prestaju. Treba napomenuti da je skladištenje ovog žita od izuzetne važnosti za očuvanje kvaliteta klipa i da se čuvaju samo zdravi, čisti i zreli klipovi, dok one vlažne treba dodatno sušiti.