Poljoprivrednik i jutjuber - kako opstaje jedno gazdinstvo u doba krize?

Često se za poljoprivredu kaže da je "fabrika pod vedrim nebom", koja mora da radi 365 dana u godini, pa na malim i srednjim poljoprivrednim gazdinstvima koja nemaju pomoćnu radnu snagu, sve poslove preuzimaju nosioci gazdinstva. Ipak, pojedini zahvaljujući korisnim hobijima laške podnesu taj teret.

Radoslav Adamović je poljoprivredni proizvođač iz Krčedina, nadomak Inđije, koji se poljoprivredom bavi već više od 30 godina i na 80 hektara koliko obrađuje uglavnom seje kukuruz, pšenicu, suncokret i od ove godine uljanu repicu. Jedna od mnogih stvari koje ovog poljoprivrednika izdvaja od ostalih jeste to što ima svoj YouTube kanal, gde sada već svake nedelje objavi po dva video klipa. 

"Kanal uopšte ne služi za zabavu gledaocima, već je poenta da se mladima pokaže kako opstaje jedno srednje gazdinstvo u Sremu, kao i ljudima koji se uopšte ne bave poljoprivredom kakve mi sve to probleme imamo i kako se sa njima borimo", objašnjava Adamović.

Rado razmenuje svoja znanja i iskustva

Gledaoci su vrlo brzo prepoznali ovog domaćina kao vrednog poljoprivrednika, pa se broj pratilaca svakoga dana povećavao. Često mu se javljaju putem društvenih mreža ili direktno preko telefona, pitaju ga za savete u vezi sa raznim vremenskim nepogodama, oko globalizacije u poljoprivredi, velikih korporacija, kredita i konkursa koje raspisuju ministarstva u Srbiji. Svakodnevno pokušava da ohrabri ljude da kupuju novu mehanizaciju i da svaku subvenciju koja se raspiše iskoriste maksimalno, jer kvalitetna mehanizacija vrlo brzo isplati samu sebe.

Stečena znanja i iskustva rado razmenjuje sa zainteresovanima kako bi što više ljudi bilo u toku sa savremenim traktorima i priključnim mašinama, semenskom robom, operacijama koje se obavljaju u ratarstvu, kao i tehnologiji proizvodnje žitarica i industrijskog bilja koje su zastupljene kod nas.

Nakon tri meseca od početka snimanja, kada je broj pratilaca dosegao 1.000, među kojima su mnogi redovno gledali i komentarisali svaki novi video, kada su i firme počele da iskazuju zainteresovanost za međusobnu saradnju, Adamović je zadovoljan izazvanim reakcijama ubrzo unapredio svoju opremu za snimanje, pa je osim savremenijih kamera kupio i dron, kako bi prikazao i kadrove iz druge perspektive. U međuvremenu je usavršavao montažu klipova, savetovao se sa stručnim osobama, kako da video bude što potpuniji i privlačniji potencijalnim novim gledaocima.

Snimanje uglavnom obavlja sam, osim kada je u pitanju neki zahtevniji kadar, tada mu pomažu "direktor" Sava i komšija Stefan, oni su tu i da daju svoje mišljenje kada se rade testiranja i recenzije poljoprivrednih mašina.

Prinosima nezadovoljan

Adamović je na svojim parcelama odradio sve poslove vezane za sezonu 2021., o kojoj bi mogao mnogo toga da kaže. Ukoliko bi se osvrnuli na prinose nije bio zadovoljan, bili su čak i ispod proseka, osim kod suncokreta koji je ostvario zadovoljavajuće. Kod pšenice je najviše problema imao u setvi, gde su se greške značajno odrazile na sklop, a samim tim i na rod. Međutim, ove godine je najviše podbacio kukuruz, koji nije podneo sušu. Prosečni prinosi su se kretali za pšenicu oko 7,5 t/ha, suncokret 3,8 t/ha i kukuruz osam tona po hektaru.

Cenama je generalno zadovoljan, razlika u odnosu na prethodne godine je očigledna, što donekle može da popravi štete koje je nanela suša. Međutim, ukoliko se pogleda činjenica da su svi inputi, gvožđe i drugi materijali drastično poskupeli, za taj novac koji se više zaradio prodajom roda može se mnogo manje kupiti nego pre sedam, osam meseci.

"Gorivo je poskupelo 15 odsto, đubriva i do tri puta, seme pšenice nije drastično kao što smo očekivali, očekuje se dalji rast cena pesticida i arende su takođe pokušavali da povećaju, tako da skok cena žitarica neće doneti neku veću zaradu na kraju sezone."

Osnovno đubrivo neće zaorati

Prateći situaciju u svetu, naš sagovornik je došao do zaključka da je do poskupljenja mineralnog đubriva došlo zbog "veštački izazvane nestašice gasa", isto tako je dosta azotara zaustavilo svoju proizvodnju zbog virusa Covid-19. Sve ovo je dovelo do nestašice đubriva koja sadrže azot u svojoj formulaciji, tako da je to izazvalo i porast cene kod nas. U razgovorima sa svojim pratiocima zaključio je da poljoprivrednici ipak nisu odustali od primene mineralnih đubriva, čak su ga mnogo više kupovali nego što je Adamović očekivao.

Mnogi ratari neće bacati đubrivo, na pola njiva tavansko seme pšenice?

Ono u šta je siguran jeste da osnovno đubrivo neće zaorati na parcelama na kojima planira setvu kukuruza i suncokreta, jer je za cenu od oko 110 dinara po kilogramu neisplativo. Nada se da će cena gasa u narednom periodu pasti, pa pretpostavlja da će to povući sa sobom i cenu đubriva, tako da na proleće planira da primeni Ureu ili SAN. U krajnjem slučaju ukoliko do toga ne bude došlo, postoji i opcija da se u setvi razmak u redu poveća za jedan do dva centimetara, čime će usev manje pretrpeti štete usled nedostatka makroelemenata.