Poljski miš je aktivan tokom cele godine, a u toku nje se razmnožava od dva do četiri puta. Najveću štetu pravi na tek zasejanim njivama.
Trenutni vremenski uslovi, kao i blaga zima, odgovaraju glodarima, koji mogu da oštete ozima žita, krmno bilje, ali i voće. Jedan od onih koji pravi najviše problema je - poljski miš (Apodemus spp.).
Ovaj glodar je dug od 10 cm do 11 cm, a slična mu je i dužina repa. Krzno mu je sivo-riđe boje, a stomak je beo. Živi u gnezdu, koje pravi u podzemnim jazbinama. One najčešće imaju jedan do dva ulaza.
Poljski miš je aktivan tokom cele godine, a u toku nje se razmnožava od dva do četiri puta. Na svet donosi najmanje tri, a najviše sedam mladunaca.
"Hrani se zrnevljem bilja, koje raste u njegovoj okolini, praveći često i manje zalihe hrane,klijalim semenom, zelenim i sočnim delovima bilja. Najveću štetu pravi na tek zasejanim njivama skupljajući posejano seme i odnoseći ga u svoju jazbinu, tako da potpuno očisti od semena površine u blizini jazbine", objašnjava dipl.ing. Nenad Ilić.
Štete nanosi i žitaricama u periodu mlečne zrelosti do zrenja - na strninama, kukuruzu i suncokretu, a takođe i sirku, prosu i semenskoj lucerki.
Gnezdo poljskog miša nalazi se u podzemnim jazbinama (Foto: PIS Vojvodina)
Kako bi se smanjila šteta koju izaziva ovaj glodar, potrebno je obaviti preventivnu zaštitu, još pre setve, posebno ako utvrdite preko 50 aktivnih rupa po hektaru. To podrazumeva: intenzivnu agrotehniku, blagovremenu setvu i žetvu, zaoravanje žetvenih ostataka, preoravanje, prostornu izolaciju od postojećih žarišta i stalnu brigu o prirodnim neprijateljima ovih štetočina.
Korektivno suzbijanje predstavlja direktnu (hemijsku) zaštitu i radi se za vreme nicanja ili odmah po nicanju useva. Potrebno je utvrditi da li su rupe aktivne.
"Kada je pronađemo, odmah je i zatrpamo. Ako je odtrpana, kada dođemo nakon par dana, to znači da je miš koristi i da je to put do njegovog gnezda. Tada treba u rupu staviti mamak na bazi cink fosfida, bromadiolona i slično u propisanoj dozi i rupu obavezno zatrpati, kako preparat ne bi došao u dodir sa životinjama kojima nije namenjen. Nakon par dana obići polje, utvditi stanje rupa i u slučaju potrebe ponoviti postupak, a u slučaju nalaženja uginulih životinja, njih treba odstraniti", savetuje Ilić.
Foto: U.S. Geological Survey / Flickr
Povezana biljna vrsta
Tagovi
Autorka
