Ova godina u bečejskim atarima može se okarakterisati kao specifična. Majske kiše su izostale, a usled velike suše i visokih temperatura, žita su sazrela pre vremena. Zbog toga rod je ozbiljno podbacio, a žetva u opštini Bečej na samom je kraju.
Procene su da će ove godine u opštini Bečej biti duplo manje žita u odnosu na lane, a na nekim površinama očekuju se još manji prinosi. Bečejski poljoprivrednici očekuju zato značajno manje prihode.
"Obično kada je manji prinos onda je bolja cena. Međutim, to neće biti slučaj ove godine. Znamo da je prošle godine pšenica bila 20 dinara i bogato je rodila. Ove godine je slab rod, a cena je svega 30 dinara. Što znači da je povećanje 50 odsto. Kada posmatramo inpute, oko 46 dinara je iznosila urea za jedan kilogram, a sada je oko 128 dinara. To je skoro 300 posto veća cena nego lani", kaže direktor Opšte zemljoradničke zadruge Bečej Imre Kučera i dodaje da su ostale otkupne cene varirale u toku godine.
Zašto je došlo do pada prinosa i kvaliteta pšenice - sitno žito?
"Od proleća do sada skoro da je 34-35 dinara bio kukuruz, a momentalno je oko 28-29 dinara, a nema potražnje za kukuruzom. I ona mala količina koja je ostala kod proizvođača u čardacima teško može da nađe kupca jer je stočni fond toliko opao da nema jednostavno potražnje za kukuruzom. Što se tiče cene pšenice od 30 dinara, kod nas u zadruzi to je akontna cena. Ukoliko u roku od mesec dana dođe do pomeranja cene na više, onda ćemo proizvođačima isplatiti razliku do te nove cene."
Takođe, proizvođačima nude opciju lagerovanja pšenice bez naknade, te u toku godine kada im odgovara tržišna cena - mogu tražiti da im se obračuna hlebno zrno i po toj ceni biće isplaćeni. Ovaj sistem je jako dobro funkcionisao proteklih godina, objašnjava Kučera. Svake godine u toku žetve pada cena pšenice, a kasnije u zimskim mesecima i u rano proleće obično raste, zato se poljoprivrednicima isplatilo da ostave na lageru i našli su računicu u ovom sistemu.
Što se tiče otkupne cene pšenice, ona se kreće na dole i na svetskoj berzi, i kod otkupljivača u regionu. Sagledavajući celokupnu sliku, dolazi se do zaključka da cena finalnog proizvoda neće pratiti inpute i troškove koji su nastali tokom proizvodnje.
"Momentalno situacija je složena zbog ukrajinske krize. Tamo je ostalo mnogo pšenice u magacinima. Zaraćene strane su navodno uspele da pronađu neko rešenje i da ta ukrajinska pšenica dođe na tržište Evropske unije, kao i u drugim državama gde je bila u manjku.
Ali to se održava i na naše poslovanje, na izvoz naše pšenice zato što je svaki plovni objekat, koji može da prevozi žito, zauzet u Ukrajini, tako da na Dunavu nema nijedne barže", objašanjava naš sagovornik i dodaje da je izvoz veće količine pšenice ograničen i zbog toga, ali i zbog odluke Vlade da ograniči izvoz u kvotama, u koje je teško uklopiti se, kaže.
"Sa druge strane, poljoprivrednim proizvođačima je sada potreban novac kako bi mogli da investiraju u narednu proizvodnju."
Zbog nesrazmernih cena ulaganja i otkupa, pojedini poljoprivrednici razmišljaju da se zaduže, kako bi mogli da se upuste u novi proizvodni ciklus. Među njima je i Nandor Kovač iz Bečeja.
"Trenutno smo u teškoj poziciji. Bilo nam je ponuđeno da će pšenica biti oko 40 dinara, a sada je 30 dinara. Skočile su i cene goriva, dizel je 212 dinara po litri. Ne znam kako ćemo izvući ovu godinu, da li ćemo imati dosta para da pokrijemo sve troškove. Nisam siguran da li ću imati novca da započnem novi ciklus proizvodnje, možda ću morati da podignem kredit jer imam dosta zemlje, koju moram posejati", naglašava Kovač i dodaje da je proizvod ostao na 40 dinara možda bi mogli i sa lošijim rodom da izvuku godinu.
"Pred poljoprivrednicima su teški dani i nadam se da će država imati sluha da podrži seljake, kao što to čini Mađarska koja daje stimulacije i prati otkupne cene."
Što se tiče ostalih kultura, suncokret trenutno jako dobro podnosi visoke temperature i sada je u toku cvetanja. Soja se u bečejskim atarima takođe dobro drži, dok se kod kukuruza pojavljuju prvi znaci suše i nedostatka vlage. Koliko će se to odraziti na prinos, još je rano govoriti, ali sigurno će podbaciti i rod će biti umanjen u odnosu na očekivanja, kaže direktor Opšte zemljoradničke zadruge Bečej.
Zbog vrtoglavog povećanja cene đubriva, poljoprivrednici su se često odlučivali da đubrivo bacaju u smanjenim količinama, što se neminovno odražava i na prinos. Poljoprivrednici su se na taj korak odlučivali zbog nesigurnosti, nisu znali da li će otkupna cena biti tolika da mogu da podmire troškove.
"Činjenica je da je prodato mnogo manje đubriva, jer se štedelo gde god je to bilo moguće. Pored toga, poskupela su i hemijska sredstva. Seme je najmanje poskupelo jer već kada je upakovano i došlo na samo tržište, bilo je kasno da poskupi. Ipak, očekuje se da će cena semenske robe za sledeću godinu biti viša od 20 do 30 odsto", objašnjava član bečejskog Opštnskog veća za poljoprivredu i ruralni razvoj Anđelko Mišković.
"Nalazimo se u krugu stalnog poskupljenja gde do određene mere, ukoliko cena finalnog proizvoda se bude povećavala to može da prati, ali to sa sobom kasnije povlači i povećanje cena prerađevina, ulja i drugih stvari koje se dobijaju iz primarnih proizvoda."
Tagovi
Autorka
