Primetno prisustvo cikada u usevu pšenice, ne čekajte proleće za reakciju!

Zahvaljujući povoljnim vremenskim uslovima, ove godine sve je poranilo - prolećna setva, ubiranje plodova, žetva, pa se poranilo i sa jesenjom setvom. Mnogi poljoprivredni proizvođači su setvu strnih žita započeli već u prvim danima oktobra i čak je završili do polovine tog meseca što nije čest slučaj u praksi.

Vremenski uslovi su bili idealni, na parcelama gdje je pretkultura bila kukuruz ranije se obavljala žetva, pa se i sama priprema zemljišta mogla ranije obaviti, tako da mnogi ratari nisu imali strpljenja, a ni razloga da čekaju. Tamo gde je pretkultura bila soja nije bilo rane setve, već je ona na tim parcelama obavljena u optimalnim rokovima ili se malo kasnilo.

Tamo gde je setva pšenice bila preuranjena, usevi se nalaze u fazi dva, tri i više listova. Njih bi sada trebalo pregledati, imajući u vidu da je proteklih dana bilo visokih temperatura za ovo doba godine što je pogodovalo razvoju i pojavi određenih štetočina, a toplo vreme uslovilo je ubrzan rast i razvoj ozimih kultura.

Pri obilasku pojedinih parcela uočeno je prisustvo cikade Psammotettix alienus koja je inače vektor virusa kržljavosti pšenice (WDV) koji je poslednjih godina prisutan kod nas i u regionu i koji znatno redukuje prinos pšenice. Upravo je pojava ovog virusa posledica ranih rokova setve čiji su simptomi uočljivi u toku vegetacije.

Prisustvo cikade u našim krajevima uočava se od maja meseca do decembra. Topla i duga jesen, kao što je ova, pogoduje pojavi i razvoju štetočine. Virus kržljavosti pšenice se isključivo prenosi letom štetočine, a nikako semenom, biljnim sokovima, zemljištem ili na neki drugi način.

Prezimljava u biljnom tkivu

Cikada prezimljava u stadijumu jajeta u biljnom tkivu, a imago se javlja u maju i ima dve do četiri generacije godišnje. U toku leta boravi i hrani se na drugim usevima, na nezaoranim žetvenim ostacima ili korovu, a u jesen prelazi na tek iznikle i sočne listove strnih žita. Prirodni domaćin ovog virusa je: pšenica, raž, ječam, kukuruz i mnogobrojni korovi iz porodice trava (Poaceae).

Pšenica i druge strne kulture posejane u vrlo ranim rokovima su podložne napadu, a suvo i toplo vreme u toku nicanja ovih kultura pogoduju razvoju i pojavi ove štetočine. Zaraza izazvana u prvim razvojnim fazama pšenice je destruktivna za usev.

Parcele na kojima je pšenica samonikla, gdje je seme zaostalo od žetve, često je izvor virusa. I to je jedan od ključnih razloga što se stalno apeluje i preporučuje da se setva obavi isključivo deklarisanim semenom, a ne merkantilnim.

Merkantilno seme je izgledalo dobro i naočigled zdravo, što ne mora da znači, a to će se pokazati u vegetaciji. Takav usev ne bi trebao da isključi ni jedan fungicidni tretman.

Samonikli usevi pšenice i korovske biljke u blizini parcela gajenog useva su spona za nastanak infekcije, zato je preporuka da se delovi kraj parcela drže čisti i uredni. Ukoliko su biljke na kojima su se prethodno hranile cikade bile zaražene virusom kržljavosti pšenice, one su infektivne ceo svoj životni vijek. Osim imaga, larva ovog insekta je takođe vektor virusa.

Primarne infekcije u jesen

Primarne infekcije se javljaju i ostvaruju u jesen kada virus prenosi odrastao insekt imago, a takođe se ostvaruju i sekundarne zaraze koje se dešavaju u proleće kada su vektori larve koje se hrane zaraženim biljkama.

Simptomi su primetni tek u proleće, najranije u martu, u vidu propadanja bokora i zaostajanje biljke u porastu zbog čega je virus i dobio ime. Kako vegetacija odmiče oni su sve uočljiviji u vidu, u početku manjih, a kasnije većih, žutih oaza ili traka na parceli sa odumrlim tkivom. Žućenje je posljedica kretanja i ishrane cikada na parceli. Zaražene biljke su sterilne, ne klasaju ili daju kratke klasove sa malim brojem zrna.

Cikade zadale težak udarac nemačkoj industriji šećera, bakterijske zaraze opustošile useve

Bilo bi dobro pregledati sve parcele zasejane pšenicom, naročito gde je sjetva obavljena rano, a i parcele gde pšenica tek niče da se tačno utvrdi prisustvo ove štetočine i njena brojnost. Smatra se da je ekonomski prag štetnosti pet jedinki cikada na 1 m², što podrazumeva primenu insekticida.

Kobna za usev

Kako su cikade prenosioci virusa njegovo pravovremeno suzbijanje je od velike važnosti jer upravo infekcija u početnim fazama je kobna za usev. Ukoliko se uoči prisustvo na nivou pragova štetnosti preporučuje se primena insekticida registrovanih u usevima pšenice i ječma, na bazi aktivnih materija deltametrin ili lambda-cihalotrin. 

Preporuka ratarima su preventivne mere, što podrazumeva pomeranje rokova setve u optimalne kako bi nicanje pšenice bilo odloženo za kasnije, čime bi se izbegao prelazak cikade na tek iznikle biljke.