Priprema zemljišta za kukuruz: Šta kada zakasnite sa oranjem?

Priprema zemljišta za kukuruz podrazumeva osnovnu, dopunsku i finu predsetvenu obradu. Mogući su vidovi racionalizacije sistema klasične obrade, koji se ogledaju u primeni redukovane ili minimalne obrade zemljišta. Redukovana obrada u prvom redu podrazumeva različite varijante agregatiranja radnih tela, kako bi se smanjio broj prohoda mašina ili izostavljanje pojedine radne operacije.

Osnovnom obradom smanjuje se brojnost korova, štetočina i parazita, unose se u zemlju organska i mineralna đubriva, kao i žetveni ostaci prethodnog useva, te stvara povoljno opšte stanje oraničnog sloja zemljišta. Posle strnih žita osnovna obrada izvodi se u dva poteza i to plitko zaoravanje strnjišta neposredno posle žetve preduseva i oranje na punu dubinu tokom letnjih meseci.

Strnjiku ne paliti, već je zaoravati

Ne preporučuje se paljenje žetvenih ostataka jer se tako gubi organska materija u kojoj se nalazi i deo hraniva potrebnih usevu tokom naredne godine. Pre zaoravanja žetvenih ostataka pšenice upotrebiti 30 - 50 kg N/ha (oko 100 kg Ure-e ili 150 kg KAN-a) radi aktiviranja mikrobioloških procesa u zemljištu, odnosno bržeg razlaganja biljnih ostataka. Dosta greše poljoprivredni proizvođači i u tome da oranje izvode tokom zimskog perioda i u proleće, što ne bi trebalo da bude pravilo već nužda.

Osim toga, osnovna obrada u dva poteza izvodi se i posle višegodišnjih leptirnjača, dok se posle useva kasne jesenje berbe ova izvodi u jednom potezu oranjem na punu dubinu. Optimalna dubina oranja je 25 do 30 cm, a optimalni rok za izvođenje osnovne obrade je period jul-septembar, a krajnji rok septembar-novembar. Takođe, radi akumuliranja vlage, u sušnim uslovima orati dublje (35 cm).

Bolje zimsko, nego oranje u proleće

U pojedinim godinama ukoliko su meteorološki uslovi povoljni oranje se izvodi i tokom zimskih meseci i na kraju krajeva i ovaj rok je bolji nego osnovna obrada u proleće.

U uslovima nekvalitetne i kasno izvedene osnovne obrade neophodno je obaviti dopunsku obradu zemljišta kojom se zatvaraju brazde i razori, usitnjavaju krupne grudve zemlje i poravnavaju neravnine nastale posle oranja. Dopunska obrada se izvodi tokom zime ili rano u proleće mašinama ravnjačima, teškim tanjiračama ili drljačama. Pojedini autori preporučuju da posle jesenjeg oranja, napred navedenim mašinama se zatvore brazde pre zime, da bi površinski sloj zemljišta ravnomerno izmrznuo.

Fina predsetvena priprema zemljišta izvodi se nekoliko dana pre setve kukuruza sa ciljem da se sačuva akumulirana zimska vlaga, zatim da se unesu mineralna NPK hraniva i pesticidi (herbicidi i eventualno insekticidi), unište klijanci korova i najzad da se obrazuje rastresit setveni horizont, koji je u površinskom sloju dobro provetren i topao, a u donjem sloju umereno zbijen i vlažan.

Na zemljištima koja su kvalitetno obrađena tokom jeseni i dobro izmrzla tokom zimskog perioda predsetvena obrada izvodi se kombinovanim kultivatorima setvospremačima, i to u jednom ili dva prohoda agregata. Dubina ove obrade je osam do 10 cm.

Spas za kasnu obradu - tanjirače i drljače

Na zemljištima na kojima je osnovna obrada izvedena kasno pa površinski sloj zemlje nije izmrzao, neophodno je pred setvu kukuruza površinu zemljišta dopunski obraditi lakim tanjiračama, drljačama ili rotofrezama, a zatim pristupiti finoj predsetvenoj obradi setvospremačima.

Obično, sa zaoravanjem strnjike upotrebiti 150 kg/ha KAN-a, u osnovnoj obradi sa oranjem upotrebiti 300 kg/ha NPK 8:24:16, dok pred setvu uneti 100 kg/ha NPK 15:15:15 i 250 kg/ha KAN-a. Preporučuje se i primena čvrstog stajnjaka svake treće ili četvrte godine u količini 20 - 50 t/ha u jesen sa dubokim oranjem. Na ovaj način upotreba mineralnih đubriva može biti smanjena do 50 odsto.

Stajnjak na njivi: Kako smanjiti gubitke hranljivih materija?

Za prinos od osam tona po hektaru, na osnovu agrohemijske analize i stepena iskorišćavanja NPK hraniva (N 55-80 odsto, P₂O₅ 25-35 odsto i K₂O 55-65 odsto), u proseku obezbediti: 100 do 150 kg/ha azota, 90 do 120 kg/ha P₂O₅ i 80 do 110 kg/ha K₂O.