Stajnjak na njivi: Kako smanjiti gubitke hranljivih materija?

Vredno organsko đubrivo je stajnjak koji pored azota, fosfora, kalijuma ima čitav niz drugih sadržaja koji pozitivno deluju na zemljište i povećavaju plodnost. Njegovo delovanje je višegodišnje. Dužina razlaganja zavisi od količine koja je primenjena, karakteristikama zemljišta, dubine zaoravanja, klimatskih uslova, kvaliteta i stepena zrelosti stajnjaka.

U proseku se razlaže za tri godine i to u prvoj godini 50 odsto, u drugoj 30 i u trećoj 20 odsto. Na lakšim tipovima zemljišta ti procesi se brže odvijaju i traju do dve godine, na težim do pet godina.

Količina pregorelog stajnjaka po m² se kreće od 10 do 15 kg. Za velike površine se primenjuje od 20 do 40 t/ha, a to zavisi od kvaliteta zemljišta i drugih faktora.

Smanjiti gubitke

Izvoženje i zaoravanje može da se obavi tokom cele godine, ali je uobičajeno u jesen i na proleće. Primena zavisi od njegovog kvaliteta i uslova na poljima. Najvažnija je da se rasturanje po površini parcele obavi ravnomerno i da se što pre zaore kako bi gubici hranljivih materija bili što manji.

Može da se primeni i tokom zime kada se rastura po snegu ili smrznutom zemljištu, ali su gubici veći zbog problematičnog zaoravanja i dugog zadržavanja na površini zemljišta. Osim isparavanja u atmosferu, prilikom otapanja, sneg povlači hranljive materije i odnosi ga u dubinu i tako dospevaju u vodotokove. Zbog toga treba ovakav način primene izbegavati i dobro ga zbrinuti do proleća. U nekim zemljama je upotreba regulisana zakonskom regulativom i pravilnicima.

Ne primenjuje se u svežem stanju

Ipak, postoje izuzeci.

Kada su uslovi tokom jeseni bili nepogodni za obradu i primenu, poljoprivrednici mogu da iskoriste svaki pogodan trenutak zimi za primenu, posebno ako je u pitanju obrada zemlje. I zakasnela obrada je bolja nego da je ostavimo za kasno proleće, posebno ako se radi o težim zemljištima.

Drugi razlog je kada ne postoje objekti ili prostor koji može da prihvati nove količine stajnjaka i potrebno ih je isprazniti. Važno je napomenuti da se ne primenjuje svež stajnjak, već mora biti star najmanje pola godine. U svežem se odvija fermentacije koja povećava temperaturu i odvijaju razni biohemijski procesi, što može da bude štetno za uzgajane useve, izazvati oštećenje korena i pojavu biljnih bolesti. Ponekad može da bude odgovoran za širenje štetočina.

Na koje povrtarske kulture paziti?

Neke povrtarske kulture ne treba uzgajati iste godine kada je primenjen na parceli ili gredici. Takav je slučaj sa lukom, šargarepom, ali i drugim korenastim povrćem, kao što su cvekle, repe. Ne podnose ga ni mahunarke, od cvetnih - lukovičaste vrste. Najbolje ih je uzgajati posle jedne, dve ili tri godine.

Za povrće su najbolji konjski i ovčiji.