• Proizvodnja pšenice
  • 07.08.2019. 16:00

Pšenica rodila šest odsto manje, proizvođači najavljuju da će sejati manje površine

Iako su procene stručnjaka nakon završetka žetve pšenice u toku prošle nedelje bile da je ovogodišnji rod manji za petinu od prošlogodišnjeg, rezultati analize Instituta za primenu nauke u poljoprivredi pokazuju da su prinosi ove godine manji za šest odsto.

Foto: Depositphotos/slavkosereda
  • 176
  • 56
  • 0

Prve procene bile su da je pšenica rodila za oko 20 odsto manje, tako da su sadašnji rezultati bolji za poljoprivrednike. Bez obzira na to, proizvođači koji nisu zadovoljni ovogodišnjim prinosom najavljuju da će ubuduće smanjiti svoje površine pod pšenicom.

Kako država navodi, prinosi pšenice nisu toliko manji koliko se navodilo u toku prošle nedelje, već je rod manji jer je, zbog plodoreda koji održava plodnost zemljišta, prošle godine pod ovom kulturom zasejano 50 do 60 hiljada manje.

"Mi u ovom trenutku imamo negde pet do šest odsto manje prinosa po hektaru nego što smo imali prethodne godine koja je bila rekordna. Kada posmatrate to na nivou deset zadnjih godina, ovo je na nivou top tri-četiri rezultata. Ja znam da ovo sad malo zvuči na osnovu nekih podataka naučno-fantastično, ali prođite malo terenom, poslušajte malo bolje i bićete uvereni u to", poručuje ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.

Manje pšenice u Kolubarskom okrugu

Poljoprivrednici planiraju da smanje proizvodnju sledeće godine

Poljoprivrednik iz Šapca Marko Gladović zadovoljan je samo time što ove godine po hektaru ima 5,7 tona prinosa. Navodi da će moći da zaradi dovoljno da pokrije troškove, ali ističe da to nije dovoljno.

"Požnjeo sam 15 hektara pod pšenicom na kojoj sam primenio sve mere za zaštitu bilja. Prinos je 5,7 tona po hektaru i to je jedino čime sam zadovoljan. Cena je tu da pokrije troškove, ali mi ne radimo samo da bi pokrili troškove, valjda treba nešto i da zaradimo. Za narednu godinu ću smanjiti te površine zbog cene i zbog velikih ulaganja koje zahteva pšenica", zaključuje Gladović.

Ovakve odluke donosi sve više poljoprivrednika, a u Šapcu i okolini seje se deset puta više suncokreta nego pre nekoliko godina kada je on bio na površini od 500 hektara i sve to na uštrb pšenice, prenosi RTS.

Šta treba uraditi na njivi nakon žetve pšenice?

U PSSS Šabac ocenjuju da će biti promena u sledećoj sezoni

Darko Simić iz "PSS Šabac" ocenjuje da će sledeće godine biti promena kada je u pitanju pšenica i da će poljoprivrednici zaista smanjiti useve pod ovom kulturom.

"Sigurno da će biti turbolencija što se tiče setvene strukture za narednu godinu, dakle imamo povratnu informaciju od poljoprivrednih proizvođača da će zasigurno smanjiti, malo je i tržište učinilo svoje, malo klimatski uslovi," objašnjava Simić.

Nisu samo loši vremenski uslovi, klimatske promene i otkupna cena od 18 dinara faktori koji su uticali na trenutnu situaciju kada je u pitanju pšenica, već su na to uticaj imali i drugi činioci, navodi agroekonomski analitičar Milan Prostran.

"Razlog pre svega što je optimalna setva obavljena na svega 40 odsto prošle jeseni, što je svega 60 odsto pšenice zasejano deklarisanim sortnim semenom i naravno što je ukupna agrotehnika bila na veoma skromnom nivou, od oranja preko đubrenja, pa kasnije i prehranjivanja", objašnjava Prostran.

Stručnjaci ipak savetuju da nije rešenje da se smanji proizvodnja pšenice, već da država treba da pomogne poljoprivrednicima u proizvodnji ove ratarske kulture.


Povezana biljna vrsta

Pšenica

Pšenica

Sinonim: - | Engleski naziv: Winter wheat | Latinski naziv: Triticum aestivum (L) em. Fiori et Paol.

Pšenica se koristi u mlinarstvu, prehrambenoj i farmaceutskoj industriji. Najznačajniji je ratarski usev, a njome je zasejana ¼ obradivih površina na svetu. Pšenični hleb osnovna... Pročitaj više »

Izvori

RTS


Tagovi

Pšenica Rod pšenice Branislav Nedimović Marko Gladović Milan Prostran


Autorka

Andrijana Glišić

Andrijana Glišić

Student žurnalistike i ljubitelj digitalnih medija.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi