• Proizvodnja žitarica
  • 07.07.2020. 14:00

Ratari se pripremaju za postrnu setvu

Jedan od bitnih faktora uspešnog izvođenja postrne setve je izbor useva koji će se sejati ali proizvođači tu odluku moraju da donesu u skladu sa postojećim sastavom stoke na gazdinstvu.

Foto: Depositphotos/Ivanov
  • 138
  • 9
  • 0

S obzirom da su vremenski uslovi povoljni za većinu ratarskih useva, veliki broj poljoprivrednih proizvođača odlučio se da sada u ovom periodu obavi postrnu setvu na onim parcela gde je žito već skinuto. Na ovaj način obezbediće i dodatni prihod ove godine.

Poljoprivrednici koji su u proizvodnji primenjivali sve neophodne agrotehničke mere, mogu očekivati dve žetve ove sezone. Pri tom, primena navodnjavanja bila je obavezna za svakog ko je mislio ozbiljno da se posveti proizvodnji ove godine kada smo imali velikih oscilacija u vremenskim prilikama.  

Pravilna obrada kao važan preduslov

Takođe, ne treba zanemariti ni važnost pravilne obrade zemljišta, kao i mere nege ratarskih useva. Postoji primer dobre poljoprivredne prakse u Somboru, gde su već poljoprivrednici započeli sa postrnom setvom soje. 

Vlažnost zemljišta ključna za pravilnu obradu

Prvo su skinuli sa parcela pivarski ječam, sa otprilike 90 hektara. Kako su ih navodnjavali, žitarice su bile snabdevene dovoljnom količinom vlage u najvažnijim fazama razvoja. Zahvaljujući pravovremenoj agrotehnici, ostvareni prinosi prelaze 7,7 t/ha, kako navodi Dnevnik

Poljoprivredni proizvođač, Slaviša Drobilović, priprema se polako za postrnu setvu soje, koju će takođe odraditi uz kompletnu primenu agrotehničkih mera koje mogu da obezbede stabilne i visoke prinose. 

Ove godine veća je i proizvodnja pšenice

U planu je prvo da se odradi plitko oranje, na dubini od 15 centimetara, kako bi se zaorali žetveni ostaci, ali i sačuvala određena rezerva vlage u zemljištu. Zatim se pristupa setvi 600.000 biljaka/hektaru, što će uz povoljne vremenske uslove obezbediti odgovarajuću jesenju žetvu. 

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, očekuje se da proizvodnja pšenice ove sezone bude 2.668 hiljada tona, što je za 5,3% više u odnosu na onu ostvarenu u 2019. godini. U pitanju su podaci dobijeni na osnovu stanja useva na dan 23. maja, a u poređenju sa 2019., prema stanju na dan procene, u prolećnoj setvi ove godine zasejano je više kukuruza (za 3,6%), suncokreta (2,6%) i soje (4,7%) dok je šećerna repa zasejana na nešto manjim površinama (u proseku za 12,0%).

Postrna setva kao dodatni prihod

Kako smo ranije pisali, još jedan od bitnih faktora uspešnog izvođenja postrne setve je izbor useva koji će se sejati ali proizvođači tu odluku moraju da donesu u skladu sa postojećim sastavom stoke na gazdinstvu. U postrnoj setvi ne treba očekivati velike prinose po jedinici površine jer su oni zbog samog vremena sejanja niži nego oni u redovnim rokovima, ali takođe treba imati na umu da je to drugi usev i novi prihod koji se dobija na jednoj parceli. Ipak, dešavalo se da su u pojedinim sušnim godinama veći prinosi postizani iz postrne setve nego u onoj iz redovnih setvenih rokova. 


Tagovi

Postrna setva Agrotehničke mere Obrada zemljišta Pivarski ječam Slaviša Drobilović Plitko oranje Prolećna setva


Autorka

Ivana Živanić

Ivana Živanić, dipl.ing-master poljoprivrede, rado istražuje aktuelnosti u poljoprivredi. Pristalica zdrave i bezbedne hrane.